Pisali smo jučer o Splićanki koju je vozač ‘Prometa‘ izrevoltirao nakon što mladim curama nije uopće naplatio vožnju.
Pitali smo neke Prometove vozače je li diskriminacijom drže potez svoga kolege koji je dvjema djevojkama darovao besplatnu vožnju u autobusu prepunom mladosti, a starijoj ženi odmah iza njih naplatio kartu. Situacija se dogodila u kasno večernjoj vožnji, na liniji prema rubnom dijelu grada koju Prometovci zbog čestih ispada putnika, uvijek mladosti od 17 do 20 godina, svrstavaju u osobito problematične. Odgovor je zanimljiv: vozači nam tvrde kako je potez kolege posljedica straha od potencijalnog napada razularene mladosti. I radije oni neće kontrolirati pokaze ili karte, radije će nekoga pustiti gratis, propustiti ulaz novaca u blagajnu, zažmiriti, nego doživjeti napad. Vele nam da su to postale gotovo pa svakodnevne situacije.
- Apsolutno ga razumijem, točno znam što je prolazio, sporna linija, noć, zadnja tura, nikome od vozača draga, autobus pun mladosti, muškići se ko kokotići junače, djevojke pale situaciju. Dovoljan je kriv pogled i eto napada. Nije on te djevojke pustio zato što se kokolovao, nego baš zato da ne izazove probleme. Nikad ne znaš jeli neki nadobudan dečko unutra traži kavgu. Na nesreću ta gospođa je platila buletu i vjerujem da se osjeća diskriminirano. Siguran sam da mu to nije bila namjera - veli nam jedan vozač.
Drugi je istog stava. Kaže kako su vozači potpuno nezaštićeni. I u slučaju verbalnog ili fizičkog napada mogu samo mirno stajati. U suprotnom, pruže li bilo kakvu vrstu otpora, kažu li riječ, dignu li se na noge prijeteći, ispast će, kaže, isto krivi kao i ovi što su ih napali. Njemu osobno najgore pada kada mu netko psuje majku, oca, djecu, obitelj. Može samo okrenuti glavu na drugu stanu, praviti se da ne čuje. A ne može ne čuti. Prije nekoliko dana u autobus mu je, priča, ušla žena od nekih 35 godina. Vukla je za sobom ogromni romobil. Upozorio je da ga ne može unijeti u autobus.
Konjski živci
- To nije bila žena, nego najgori kočijaš. Izvriđala me neviđeno, rekla mi je heben ti mater prdonjo glupa, ti ćeš meni zabranit uć, pi..a ti materina, puši k...c. konju jedan. I ušla je među putnike. I jesam konj dočim iman konjske živce. Svaki dan oni s nama ratuju, a mi mirno stojimo. Navečer je najgore, okreneš se, a ono skupina delinkvenata razbija sjedalice, tuče nogama po njima, mlati po staklima, stavlja cipele na sjedala, puši marihuanu, cigare, baca opuške okolo, markerom pišu na sve strane... Ideš li im nešto reć, oni ti kažu odhebi. Reći ću vam ja koje su najgore linije, Brda, Mejaši, Solin, Ninčevići, desetka to je posebno loša priča, 18-etka ubi bože, užas. A na drugu stranu Sirobuja, Šine, Barutana, Strožanac, Mutogras, tamo do Dugog rata. I dio Kaštela. To ko da je đava uša u tu mladost, ko to tako loše goji doma - veli.
I tako gledaju švercere kako se šetaju bez karte. I prate nemoćno koliko love svaki dan ispada iz Prometova džepa. A mogle su ući u blagajnu, mogle su dignuti plaću vozačima kojih fali kao nikada. Tko će onda ići u vozače, staviti glavu na panj? Znajući da ih nitko od tog ludila obraniti neće.
- Šta da napravim kad mi se voza bez karte? Šta? Ako ga idem izbacit ne mogu. Ako ga upozorim počet će krika, skrika, uvride. Da zaustavim autobus zbog tog majmuna i 50 ljudi pustin da čekaju policiju. Samo im još to triba, a ionako su linije reducirane. Ma da makar imamo kamere bilo bi lakše. Ili crveni alarm na botun povezan s policijom. Onda bi bija sigurniji, jer bi moga zablokirat vrata, a policija bi nas dočekala na sljedećoj stanici. Ali toga nema. I tako mi trpimo uvrede svih vrsta. Svaki dan. Djevojke su još gore, to je toliko neodgojeno da vam ne mogu opisat. Kada bi im roditelji to znali, sami bi sebi plesku dobru opalili. Sramota. Dica su nam užasna. A kazne nema. Eto zašto je kolega pustio te cure da se vozaju, da ga neko od onih momaka u tom autobusu ne bi opalija po nosu. Nemojte ga osuđivati – kaže nam još jedan Prometovac.
Pitamo ih gdje su kontrolori?
- Ajte nemojte me nasmijavat. Koliko se njih šverca, koliko radi probleme za svaku liniju bi treba jedan s policajcem. Šta će njih nekoliko, na prste jedne ruke stane, napravit za sve linije. A da nam informatički sustav ne pada, da svi ljudi šta se voze imaju karte ili pokaze, da nam nisu nestale puste linije, pa mi bi imali love za neke bitne nam stvari. Ma ne pitaj me ništa, đava me odnia ako bi ovo ikad radia da mogu opet birat. Glava u torbi. I onda mi dođe junac od 20 godina i kaže kretenu stari nacipat ću te. Zadrhte mi ruke, skoči mi živac, grune mi krv. I okrenem glavu na drugu stranu. Jeli onaj naš kolega kriv jer nije naplatija kartu? I ja bi ih pustija viruj mi. Nije lipo šta ti to kažen. Ali, rađe ću sa svin zubima i cilim kostima doć kući svojoj – veli nam Prometov vozač.
