Bilo je puno grubo kad su tukle te kuge u stara vrimena – govori mi nekidan jedan prijatelj na pustoj Pjaci – ali se zna zakon: polovicu ili dvi trećine grada bi pobilo, a onda bi se kuga, ka jedna pristojna dama, povukla i pustila grad da se obnovi.
Onda bi se broj stanovnika diga i za jedno petnajst, dvajst godin bilo bi ih više nego prije one prošle epidemije. Onda opet kuga. I tako se krug vrtija. Bile su i neke koristi od tih kuga: nadnice su skočile, krv se pomlađivala.
Oni bogati pali bi na tlej, a sirotinja je profitirala. I vidiš, kako su bili malo tupasti, radili su veliku falingu: umisto da tamane pantagane koje nose zarazu, oni su ubijali mačke. Da ih ne učaraju.
Opet, oni su se kad je bilo stani-pani družili: šta ih je više ginulo, oni su se žešće grlili,...