Sjedim na kavi s prijateljicom, ne buljimo u mobitele, ali ni ne pričamo. Svaka proučava svoje nokte.
"Nemoguće koliko mi se listaju. Pogledaj ti ovo! Pola mi nokta fali!", napala me odjednom ona, baš kad sam joj htjela pokazati poražavajuću situaciju na mojim rukama. Zanoktice mi izgledaju, bit ću iskrena, loše. Neuredno.
"Bar ti se ne listaju. Meni otpadaju", plače ona, a ja odgovaram u skladu s tim. To je faza, proći će, možeš ti i bez njih. Skrati ih, ko ih šiša, možda je do vremena... I slične fraze. Sipam ih iz rukava. Nisu joj baš neka utjeha, što je s konkretnim savjetima?
Što s njima? Jedan i jedini, barem u mom slučaju, onaj je najradikalniji. Ako pukne jedan nokat, odrežem ih sve, i tako uvijek. Zanoktice njegujem kremicama, ali prilično sam sigurna...