Zabrane okupljanja u Hrvata nemaju više nikakvog smisla. Privilegirani ih se uporno ne pridržavaju, niti im to pada na pamet, a nadležne institucije na njihovu bahatu ignoranciju tobožnjih strogih pravila uporno zatvaraju oči. U gorem slučaju kršiteljima čak i aktivno sekundiraju, te im pronalaze raznorazne - i logički i demokratski - posve neodržive verbalne alibije.
Nakon procesjuna, misa, vukovarskih kolona, okupljanja oko plitica u zatvorenim klubovima i pogreba biranih pripadnika političke elite, najnoviji dokaz svekolike paradoksalnosti zabrana protuepidemijskih okupljanja braniteljsko je druženje u lokalu u Pakoštanima, armirano božanskim autoritetom generala Ante Gotovine.
Naravno da se hrvatski osloboditelji nisu okupili da bi se veselili izvan dohvata neželjenih...