Ne daj Bože nikome, ne daj Bože ni crnom neprijatelju da ovo doživi. Kad je zatreslo, tu u Petrinji, sve je to blizu Zaprešiću, ukopali smo se, od šoka smo nas troje, mala mi, muž i ja ostali ko zaleđeni. Ne očekuješ, misliš da će jednom stati, da će ova mora završiti, govori nam Gordana iz Zaprešića (podaci poznati redakciji).
Ko je očekivao još jači, gori od onoga u ponedjeljak, a taj nas je dočekao na spavanju u našem zaprešićkom stanu. Zidovi se tresu, lelujaju, noge se same miču, stojiš, a mičeš se, ko da hodaš, a ne želiš hodat, cima te, vuče, baca. K'o da si pijan, sve se miče. Ne daj Bože nikome.
Onda odjednom želiš trčat vani… Tri sata smo pred kućom, sreća da nije hladno kao u onom potresu u ožujku, nema...
