Janjetina s bižima iz velike škverske teće, vatromet, koncerti – sve je otkazano već drugu godinu zaredom. Kako to podnose naši sugrađani? Koji dio fešte će im najviše nedostajat? Procesija, tombola ili đir po gradu s bližnjima? Hoće li proslaviti blagdan splitskog zaštitnika na neki drugi način? Iako se odgovori naših građana ponešto razlikuju, svi su složni u jednom – nedostaje šušura!
Zoran Gizdić, (69), umirovljeni automehaničar:
Da ti buden iskren, dite, volija bi da je malo više svita na ulici. Da je šušur, da je veselo, da svit gušta. Volin bit na Rivi u to vrime i upijat atmosferu – taj dan posebno uživan. Svi su veseli, sređeni, dobre volje – ka da smo zaustavljeni u nekon drugom vremenu i ka da je stari Split opet udahnija punin plućima. Tombulu ne igran, al ostali gušti i rituali mi nisu strani. To je posebna priča i žaj mi je šta je pandemija učinila svoje.
Smija Pavić, (70), umirovljenica:
Falit će mi procesijuni, to je tradicija. Šta se tiče mise, meni je uvik bija veći gušt otić na Peristil ili u Katedralu. Meni misa odi smeta zato šta se čovik ne može koncentrirat – jedni govore, drugi se šetaju, treći piju kavu, a dica trče. Ali s druge strane dodijala je korona, fali života, kućica s onim drvenim leptirićima za kojima unuci luduju, čegrtaljki... Đir s dicon i prijateljima, nema lipšeg. Ne mogu virovat da je i ove godine sve otkazano.
Milivoj Lulić, (82) umirovljeni pomorac:
Odma da ti kažen – šušur mi najviše fali, ostalo ništa – ova korona je sve ugasila. Tombulu nisan igra nikako jer ja i moja familija imamo svoje užitke. Ja, supruga i sin sa suprugom odemo na Hvar s jedrilicom u osamljenu valu i tako guštamo. Dica su također usmjerena na jedrenje pa ih se fešta toliko ne dotiče.
Filomena Šegvić, (82) umirovljenica:
Da van iskreno kažen, fali mi oni šušur! Splitski šušur i ništa drugo – galama, buka, kako van drago! Fale mi običaji, žlice, igračke za potezat, baluni. U moje vrime se slavilo tako da bi izašli vanka, malo se gurali, malo gledali i tako. Popodne bi bacili na tombolu, a sad nema ništa. Svetog Duju triba poštovat ka sveca svoga grada, ali nema više naših ljudi ni one naše stare dobre fjere. Još ovaj virus!
Stanko Vulić (69) umirovljenik:
Judi, žlice, igračke za dičicu – oni se tome najviše raduju. Odemo u crkvu, pa na sladoled i u život. Ovo je sad pustinja, čoviče Božji! Ovo je gore nego za vrime rata. Tad si zna kad će proć avion, a sad te pogodi virus da i ne znaš. Ove godine neću slavit – nema tombule, smija, gužvi, ničeg. Ali amo stisnit ovo malo, da se možemo vratit u škvaru šta prije!
