Uvik je lipo vidit da i drugi imaju nevolja ka i ti. Nekako ti bude lakše. Barcelona, Venecija, Amsterdam, Dubrovnik nekidan su se u dokumentarcu na državnoj televiziji izjadali o svojim problemima s turizmom. Kažu, izija ih je. Pa smišljaju taktike.
U barcelonskoj štoriji, recimo, najsimpatičniji mi je bija jedan starosjedilac, živi na jednoj od najpoznatijih evropskih šetnica, čuvenoj Las Ramblas.
Po tome kilometru i dvista metara šetnice gazi doli-gori svaki dan mali milijun turista. Stanovi, poslovni prostori, kuće, sve je odavno rasprodano. Nema, kaže, postolara, frizera, nema butige, ničega šta ne služi turizmu. Po ulicama pišu zločeste grafite za turiste: “Poštujte nas ili krepajte!”
I njega je toliko nerviralo šta vlasti obično spominju kako je u Rambli ostalo živit 700 stanovnika, a on ih niti vidi niti čuje i godinama svjedoči iseljavanju, pa je krenija od portuna do portuna, od stana do stana, provjerit i zapisat koliko je domaćih ostalo.
I doša je do brojke - ravno sedamdeset! Deset puta manje nego šta službeni podaci govore. Kad prođeš splitskim centrom zimi pari ti se da stanovnika nema ni sedamdeset, a ima, kažu mi domoroci uvrj glave dvistotinjak. Službeno je ih je, po prijavama, iljadu i po. A prije desetak godina bilo ih je nabroj 3300.
Sve je to najamništvo
Vlasti Barcelone domislile su se kako pomaknit milijune turista iz centra u druge kvartove. Izabrali su jednu gradsku četvrt podalje od središta, ka našu Kilu ili Sirobuju, pa da će tamo radit nove hotele i centre kulture, sporta, ekologije.
Onda su zamislili da tamo turisti vrime provode mišajući se s domaćima, svi da su šotobraco. To se zove rezonantni turizam, oće reć turizam u zajednici i to je sad najveći hit. A domaći, njihovi kvartaši su popizdili, kažu: uništili ste centar grada, prigazija vas je turizam, a sad oćete i nas upropastit.
Kad se priča o velikin novcima, a Barcelona je stara turistička vrša, građani više ne viruju u tu priču, znaju da velike pare ubiru veliki, a mali svit radi za male pare, na po radnoga vrimena, s puno outsourcinga... Sve je to najamništvo.
U Veneciju klasika, organiziraju prosvide kontra velikih kruzera koji in se zavlaču u kanale i u kužine. Jedna je smišno rekla: “Čim vidiš kruzer, ne triba ti niko govorit šta je tu loše, odma ti je jasno da je nenormalno!”
Oni su svjesni zagađenja, kažu da se dave u dimu i otrovima, a sve za ništa. “Od vezova zarađuje država, turisti jidu i piju na brodu, a brodovlasnici poreze plaćaju u Panami i poreznin oazama!” Nama ostanu škovace i ispušni plinovi.
Bilo je zanimljivo vidit kako u gradovima koji su pokriveni besplatnih interneton pratu turiste, čin si se priključija na mrižu ukebaju te, znaju di ideš, di su najveće gužve i šta oćeš.
Turističkin zajednicama to je podatak za smanjivanje gužvi, ali svi ostali operateri zarađuju na tebi, a ti pojma nemaš. Samo tražiš apartrman, restoran ili koji spomenik, a on hop.
Donija si nekome iljade eura. Jer postoje firme koji sve te tvoje podatke prodaju drugin firmama a one analiziraju di se mase kreću i šta mase žele. A taj podatak košta po suvo zlato.
Izmislija se i novi turizam, ono ideš na godišnji odmor i onda radiš. Sve će ti bit omogućeno, fotelja, latptop, mirni kutak, mukte Internet, samo dođi na odmor da možeš i dalje radit.
Uvik se moš skoknit okupat uru vrimena i štakod izist. Niko ti neće otet pravo na marendu. Ne triba ni sumnjat da će ovo bit veliki hit među poslodavcima. Onda ima i održivi turizam na koji ideš na noge ili voziš biciklu. To nije loše, još kad bi mora isključit internet, bilo bi smisla.
Za sve ove velike ideje naš je turizam još primitivan, naši gosti nisu svjesni kako in je lipo. Samo su posljedice na domaće, kako god okreneš, iste.