Tužna je priča našeg mornara Save Škore. Na starom ruzinavom brodu “Ane”, koji su sudovi prije skoro godinu dana prisilno privezali u Sjevernoj luci, ostao je Savo sam samcat. Ostala posada davno je otišla svojim kućama, dojadila im obećanja o plaćama koje nikako da dobiju.
Trebalo je sačuvati zdravlje, ali i živce. Savo na brodu nema ni struje ni vode. Spava u mraku, a kad ga uspava šum noćne plime, sanja toplu kupku, topli krevet, zagrljaj… Savu više nitko ne čeka da se vrati. Davno se rastao, sin jedinac mu je umro, a brat mu u Mostaru vodi svoj život. Savino lice, koje prekriva duga sijeda brada, išibale su životne nedaće i udari bure i juga na moru. Ali, ne da se on.
Trebalo je sačuvati zdravlje, ali i živce. Savo na brodu nema ni struje ni vode. Spava u mraku, a kad ga uspava šum noćne plime, sanja toplu kupku, topli krevet, zagrljaj… Savu više nitko ne čeka da se vrati. Davno se rastao, sin jedinac mu je umro, a brat mu u Mostaru vodi svoj život. Savino lice, koje prekriva duga sijeda brada, išibale su životne nedaće i udari bure i juga na moru. Ali, ne da se on.
