Došao na banku da ću platiti ratu kredita za auto. Je, kredit je na Gospođu, ali njeno radno vrijeme je identično radnom vremenu poslovnice od ove banke, pa 'ko će nego muža. Ušao unutra, uzeo broj i stao da ću čekati...
Svi, njih desetak, nešto mrzovoljni, kontam valjda svi moraju davat novce, a nitko uzimat, pa im se to odražava na raspoloženje. No, nije to, nego se oni brojevi i red uopće presporo miču, a to nikomu nije drago.
- Što, moram doći opet, cili život plaćam račune i kad plaćam nikad mi nije tribala osobna - jada se žena na pragu treće živote dobi, te postaje jasno da je red usporen zbog ove novotarije.
Neka se na unošenje podatake s osobne za svaku stranku potroši po par minuta, eto za čas uduplanog vremena čekanja. A vrijeme je, kaže poslovica,...