| Kako je nije sram, ovako stara, a još se kurba? Tek tri dana posli slučajno san sazna koji je to bija nesporazum: “karaš” na Bugarskome znači “voziš”! |
| piše robert pauletić |
Oprezno san tapka opasnon kozjon stazicon po divljini bugarske planine. Svuda oko mene bija je zimski pejzaž, gola stabla s kojih su padale cile kitine sniga šta bi se u letu dilon raspršile po arji. Lipa slika, ali sad mi nije bila na pameti estetika. Nisan se usuđiva pogledat priko ruba staze, jer doli je bila jeziva provalija, s pustin stablima i panjevima.
Da se ovde strmopizdin, završija bi u pecibokunima. Niko me nikad ne bi naša, pa čak ni Stevan Bogoev (tako bi se zva bugarski Stipe...
