Pronto! - kaže u mobitel koji mu je upravo zazvonio mladić koji sjedi do mene u prepunom autobusu na liniji Bari-Palermo. Noć je i autobus je upravo krenuo iz Barija.
- Jesam, mama, ukrcao sam se. Da, mama, autobus je krenuo, stižem ujutro - kaže strpljivo. Jesam, mama, jeo sam. Sigurno, mama, nisam gladan, ne brini, jeo sam, ne brini. Dobro, mama – kaže i prekida vezu.
Putujem za Palermo i već na prvom koraku imam priliku osjetiti tradicionalnu Siciliju u kojoj su obitelji još čvrsto povezane i u kojima student koji putuje kući, baš kao u Dalmaciji, “na vratu” ima mamu koja i u njegovim poznim dvadesetima brine je li jeo i je li se ukrcao na autobus koji će ga dovesti kući.
- Palermo, to ti je Mediteran intravenozno - sliježe ramenima i kaže mi kad je primijetio...