stdClass Object
(
[id] => 1308484
[title] => Oliverov prijatelj Željko: Pita bi ga ‘Kako ćeš ti večeras pivat?‘, a on mi kaže: ‘Ajde muči, bit će boje ili gore!‘
[alias] => oliverov-prijatelj-zeljko-pita-bi-ga-kako-ces-ti-veceras-pivat-a-on-mi-kaze-ajde-muci-bit-ce-boje-ili-gore
[catid] => 262
[published] => 1
[introtext] =>
[fulltext] =>
Ove godine obilježavamo petu godišnjicu smrti naše najveće glazbene legende, Olivera Dragojevića. U tu čast i ove se godine održava manifestacija "Trag u beskraju" u njegovoj Veloj Luci. Da je Oliver bio jedan i jedinstven nije upitno, kao ni to da o njemu možemo pričati u beskraj, jer je bio neiscrpan izvor inspiracije i priča. Ljudi su ga obožavali. Među njima je i njegov veliki prijatelj Željko Radić iz Marine s kojim se družio desetljećima.
Željka smo posjetili u Marini kako bi nam ispričao dosad neispričane priče o Oliveru. Naime, Željko je 37 godina imao restoran u Beču u koji bi Oliver dolazio. Ne samo Oliver, već i ostale zvijezde: Gibonni, Grašo, Runjić, Gelo, razne klape…
Željko se vratio u rodnu Marinu gdje sada ima restoran "Šešula", a s njim su i nezaboravne priče i iskustva koja je doživio u Beču.
---
Željko za mikrofonom s Oliverom: Kad bi krenile naše pisme zna bi ‘Ništa nova‘ više puta ponovit, to je cila priča naše Dalmacije
Privatni album
---
Čim je otvorio restoran tamo, već nakon par mjeseci tražila se stolica više, kaže.
"Nismo nikad zapostavili muziku. Stalno je dolazila klapa ‘Bonaca‘. Onda su i drugi počeli dolazit. Klapa ‘Maestral‘, klapa ‘Dalmacijacement‘, Ljubo Stipišić s pučkim pjevačima… Onda su počeli i pjevači dolazit. Oliver, Gibonni, Grašo, svi su se okupljali. Svake godine bilo je tradicionalno da se pred Božić moraju nać bar par klapa i pjevači. Imali bi i koncerte tamo", priča nam Željko koji je sa ženom i dvoje djece uspješno vodio lokal.
---
Željko Radić, vlasnik restorana ‘Šešula‘ u Marini
Tom Dubravec/Cropix
---
"Uvik se tražila karta više. Ti su koncerti bili puni nadahnuća, puni ljubavi. Bio sam u svakom tom projektu uključen, a after je uvijek bio u našem restoranu "Kornat". Olivera san zna još od njegovih početaka, družili smo se. Posli svakog lita bilo bi uvik zajedničko druženje, pisma i putovanje po Kornatima di bi klapa ‘Bonaca‘ organizirala leut. A u mom ‘Kornatu‘ nekad bi bilo lipo i mirno, nekad turbulentno, za gušt i šušt", govori nam Željko.
---
---
Olivera opisuje kao što ga i svi koji ga znaju opisuju.
"Oliver nije bija čovik koji je ima prohtjeve i zahtjeve. Bija je osebujan, ležeran, priča je viceve, razgovori su bili topli. Ne bi pisma uvik počela odma. Jili bi i pili, onda bi nas uvatila pisma. Reka bi mi ‘Žele, di ti je ona gitara, daj mi je‘, pa bi lagano počeli svirat. Nije baš piva svoje pisme. Svira bi jazz, blues, soul. Onda bi Gelo uvatija drugu gitaru.
I Gelo je jednom reka da ga nije naučija vidit da svira soul, blues, jazz… Olivera bi najgore bilo nagovarat. To nije volija. Ili ‘Daj ovu pismu ili onu‘. On bi svira šta on oće.
---
Željko Radić, vlasnik restorana ‘Šešula‘ u Marini
Tom Dubravec/Cropix
---
Nakon koje čašice više, krenile bi i naše pisme. Odma bi iz njegova repertoara čuja da to nije nešto šta bi piva na koncertima, piva bi npr. ‘Nocturno‘, ‘Ništa nova‘... Nekad i po par puta bi ‘Ništa nova‘ zna ponovit. Jedan put mi je bilo specifično šta je tu pismu ponavlja baš dosta puta. Čudilo me zašto, baš san razmišlja.
Kad poslušan tekst od ‘Ništa nova‘ mislin da je to cila priča naše Dalmacije. U toj pismi je neopisiv naboj svega, govori se i o čoviku i o odlasku i o težini života na otoku i općenito težini, o moru, o brodu… Sve je rečeno, sve je stalo u taj tekst, šta je ustvari život i kako Dalmacija živi, bar u to vrime. A nije puno drugačije ni danas. Nema ništa nova", kaže nam Željko koji je gušta u druženjima, partijima i pismi s Oliverom.
---
---
"Ujutro oko 4 ure bi mi još pivali, a Oliver navečer ima koncert u Beču. Govorin mu ja ‘Šta ćemo, oćemo još malo?‘ Onda Tonka, moja žena, bi ispekla malo mesa jer smo prije toga jili malo škampi i pili biloga vina, a onda Oliver kaže ‘A bilo bi dobro sada i malo crnoga‘. Onda bi krenili na meso, pivali, ćakulali, i tako bi došlo jutro. Onda bi reka da je vrime za poć ća.
Pođemo uza skale, onda bi mu ja reka ‘A čuješ, kako ćeš ti večeras pivat?‘, a on mi kaže ‘Ajde muči, bit će boje ili gore!‘ Nasmijali bi se i išli ća leć. To ‘Ajde muči, bit će boje ili gore‘ mi je baš ostalo. Navečer bi bija koncert, ja bi uzea ložu za 20 ljudi, za sve prijatelje, da svi to mogu doživit. Oliver bi odradija prvi set, čak je u pismi ‘Morski vuk‘ malo i deštona. Nije to publika mogla osjetit.
---
Oliver i Željko za trpezom: ‘Volija je jist morsku spizu, pit malvaziju. Uspija bi ga nagovorit i da proba austrijska vina, al‘ više je volija naša‘
Privatni album
---
On je to perfidno izvea na gitari pa bi se spustija na klavir usrid pisme, pa nisu mogli skužit. Onda bi završija prvi dil, on ide prema garderobi, prolazi pored lože, ja mu kažen ‘A malo si deštona, a?‘, a on kaže ‘Šta te briga!‘. Pa bi se smijali. Posli koncerta bi se opet našli, pa bi se družili, na afteru", govori nam Radić anegdote s neprežaljenim Oliverom.
"Jednom je, godinu prije smrti, doša on u Beč, vodin ga ja u lokal, pita me on di ga vodin. Govorin da ga vodin u butigu. Kaže da nije to ona di ga inače vodin. Kažen mu da ima dvi. Silazimo, doli su katakombe, dva-tri kata ispod zemlje. Dođemo doli, a on vidi da je tamo pianino.
Onda mi kaže ‘Kurbin sine, ovo si namjerno napravia, neću ti pivat!‘, pa bi mu reka da ga nisan ni zva da mi piva nego da se podružimo. Onda bi sidili, guštali. Pa bi se diga jedan njegov gitarista iz ‘Delfina‘, lagano bi počeja pjevušit na stolicu pored pianina, on bi to sve gleda pa kaže: ‘A ne mogu ja njega slušat, a da ja ne otpivan!‘. Onda bi se diga i kaže ‘Ali neću dugo, samo dvi pisme!‘
Prije nego šta bi počeja tako pivat, on i ja bi već za stolon pivali u dva il‘ tri glasa, pa bi lagano krenilo za pianinon, i onda bi već bija dan kad bi izašli iz lokala. Pa bi mi reka: ‘A je lipo u tebe doć, ovo se isplati i bez koncerta‘. Gušta je", s tugom se prisjeća Radić.
---
Željko Radić, vlasnik restorana ‘Šešula‘ u Marini
Tom Dubravec/Cropix
---
"Oliver je bija takav i ka čovik. Bija je prirodan, topal, uživa je sam u tome šta radi, iz svoga gušta i šušta bi to radija, bilo ga je gušt slušat. Da bi ja digod i koju tercu, reka bi mi: ‘Ajde, malo digni‘.
Dolazija je često i Runjić u Beč. Oliver bi zna doć i više puta godišnje. Dolazija bi sa svojon grupon, i Gelo bi bija uvik s njin… Imali smo i "warm-up" partije prije koncerta i aftere posli koncerta. Ovo prije bi Oliver bija malo žešći. Nije on ima opterećenja da sutra ima koncert. Afteri su bili malo mirniji od ovih partija prije koncerta, ali isto ludilo", pojašnjava nam Radić i nastavlja:
"Za svaki neki prigovor bi reka ‘Aj, ne pizdi!‘ ili ‘Aj, lako ćemo‘ ili ‘Aj, nemoj mi sad tu pismu‘ ili ‘Svirat ću šta ja oću‘. Nikad se ne bi ljutija na ništa. A uz sve to cigaret nikad nije ispušta iz ruke. Pa taj njegov glas... Uvik misliš da on piva nisko. No, njegove su visine bile dosta visoke", priča nam jedan od Oliverovih suputnika na životnom putu.
---
---
"Volija je jist morsku spizu, pit malvaziju. Uspija bi ga nagovorit i da proba austrijska vina, al više je volija naša. Ma, ima tu anegdota… Jedan put bi prošle neke ženske pa bi ja pita ‘Kakva ti je ova?‘, a kaže on: ‘Ma, di ću s njon, ne bi ni u škovace!‘. Zna je on tako provalit nešto. A volile su ga ženske. Sad, je l‘ to zbog njega ili zbog pisme, u to ne bi tija ulazit. Mislin da su mu pinku bile drage. A šta sad, nije to nikakvo zlo, Bože moj", kaže nam Radić i zaključuje:
"Teško je sada iti govorit o njemu. Mislin da je s njegovin odlaskon otišlo puno toga. Ali, ostala je vječnost i toplina. Ostavija je trag za cili život. Niko ko on."
\u2018Ostavija je trag za cili \u017eivot. Niko ko on\u2018<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini,\u00a037 je godina imao restoran u Be\u010du u koji bi Oliver dolazio<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ul\u2018a u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","
\u017deljko Radi\u0107, vlasnik restorana \u2018\u0160e\u0161ula\u2018 u Marini<\/p>","","
Oliver i \u017deljko<\/p>","
\u017deljko za mikrofonom s Oliverom:\u00a0Kad bi krenile na\u0161e pisme zna bi \u2018Ni\u0161ta nova\u2018 vi\u0161e puta ponovit, to je cila pri\u010da na\u0161e Dalmacije<\/p>","","
Ove godine obilježavamo petu godišnjicu smrti naše najveće glazbene legende, Olivera Dragojevića. U tu čast i ove se godine održava manifestacija "Trag u beskraju" u njegovoj Veloj Luci. Da je Oliver bio jedan i jedinstven nije upitno, kao ni to da o njemu možemo pričati u beskraj, jer je bio neiscrpan izvor inspiracije i priča. Ljudi su ga obožavali. Među njima je i njegov veliki prijatelj Željko Radić iz Marine s kojim se družio desetljećima.
Željka smo posjetili u Marini kako bi nam ispričao dosad neispričane priče o Oliveru. Naime, Željko je 37 godina imao restoran u Beču u koji bi Oliver dolazio. Ne samo Oliver, već i ostale zvijezde: Gibonni, Grašo, Runjić, Gelo, razne klape…
Željko se vratio u rodnu Marinu gdje sada ima restoran "Šešula", a s njim su i nezaboravne priče i iskustva koja je doživio u Beču.
---
Željko za mikrofonom s Oliverom: Kad bi krenile naše pisme zna bi ‘Ništa nova‘ više puta ponovit, to je cila priča naše Dalmacije
Privatni album
---
Čim je otvorio restoran tamo, već nakon par mjeseci tražila se stolica više, kaže.
"Nismo nikad zapostavili muziku. Stalno je dolazila klapa ‘Bonaca‘. Onda su i drugi počeli dolazit. Klapa ‘Maestral‘, klapa ‘Dalmacijacement‘, Ljubo Stipišić s pučkim pjevačima… Onda su počeli i pjevači dolazit. Oliver, Gibonni, Grašo, svi su se okupljali. Svake godine bilo je tradicionalno da se pred Božić moraju nać bar par klapa i pjevači. Imali bi i koncerte tamo", priča nam Željko koji je sa ženom i dvoje djece uspješno vodio lokal.
---
Željko Radić, vlasnik restorana ‘Šešula‘ u Marini
Tom Dubravec/Cropix
---
"Uvik se tražila karta više. Ti su koncerti bili puni nadahnuća, puni ljubavi. Bio sam u svakom tom projektu uključen, a after je uvijek bio u našem restoranu "Kornat". Olivera san zna još od njegovih početaka, družili smo se. Posli svakog lita bilo bi uvik zajedničko druženje, pisma i putovanje po Kornatima di bi klapa ‘Bonaca‘ organizirala leut. A u mom ‘Kornatu‘ nekad bi bilo lipo i mirno, nekad turbulentno, za gušt i šušt", govori nam Željko.
---
---
Olivera opisuje kao što ga i svi koji ga znaju opisuju.
"Oliver nije bija čovik koji je ima prohtjeve i zahtjeve. Bija je osebujan, ležeran, priča je viceve, razgovori su bili topli. Ne bi pisma uvik počela odma. Jili bi i pili, onda bi nas uvatila pisma. Reka bi mi ‘Žele, di ti je ona gitara, daj mi je‘, pa bi lagano počeli svirat. Nije baš piva svoje pisme. Svira bi jazz, blues, soul. Onda bi Gelo uvatija drugu gitaru.
I Gelo je jednom reka da ga nije naučija vidit da svira soul, blues, jazz… Olivera bi najgore bilo nagovarat. To nije volija. Ili ‘Daj ovu pismu ili onu‘. On bi svira šta on oće.
---
Željko Radić, vlasnik restorana ‘Šešula‘ u Marini
Tom Dubravec/Cropix
---
Nakon koje čašice više, krenile bi i naše pisme. Odma bi iz njegova repertoara čuja da to nije nešto šta bi piva na koncertima, piva bi npr. ‘Nocturno‘, ‘Ništa nova‘... Nekad i po par puta bi ‘Ništa nova‘ zna ponovit. Jedan put mi je bilo specifično šta je tu pismu ponavlja baš dosta puta. Čudilo me zašto, baš san razmišlja.
Kad poslušan tekst od ‘Ništa nova‘ mislin da je to cila priča naše Dalmacije. U toj pismi je neopisiv naboj svega, govori se i o čoviku i o odlasku i o težini života na otoku i općenito težini, o moru, o brodu… Sve je rečeno, sve je stalo u taj tekst, šta je ustvari život i kako Dalmacija živi, bar u to vrime. A nije puno drugačije ni danas. Nema ništa nova", kaže nam Željko koji je gušta u druženjima, partijima i pismi s Oliverom.
---
---
"Ujutro oko 4 ure bi mi još pivali, a Oliver navečer ima koncert u Beču. Govorin mu ja ‘Šta ćemo, oćemo još malo?‘ Onda Tonka, moja žena, bi ispekla malo mesa jer smo prije toga jili malo škampi i pili biloga vina, a onda Oliver kaže ‘A bilo bi dobro sada i malo crnoga‘. Onda bi krenili na meso, pivali, ćakulali, i tako bi došlo jutro. Onda bi reka da je vrime za poć ća.
Pođemo uza skale, onda bi mu ja reka ‘A čuješ, kako ćeš ti večeras pivat?‘, a on mi kaže ‘Ajde muči, bit će boje ili gore!‘ Nasmijali bi se i išli ća leć. To ‘Ajde muči, bit će boje ili gore‘ mi je baš ostalo. Navečer bi bija koncert, ja bi uzea ložu za 20 ljudi, za sve prijatelje, da svi to mogu doživit. Oliver bi odradija prvi set, čak je u pismi ‘Morski vuk‘ malo i deštona. Nije to publika mogla osjetit.
---
Oliver i Željko za trpezom: ‘Volija je jist morsku spizu, pit malvaziju. Uspija bi ga nagovorit i da proba austrijska vina, al‘ više je volija naša‘
Privatni album
---
On je to perfidno izvea na gitari pa bi se spustija na klavir usrid pisme, pa nisu mogli skužit. Onda bi završija prvi dil, on ide prema garderobi, prolazi pored lože, ja mu kažen ‘A malo si deštona, a?‘, a on kaže ‘Šta te briga!‘. Pa bi se smijali. Posli koncerta bi se opet našli, pa bi se družili, na afteru", govori nam Radić anegdote s neprežaljenim Oliverom.
"Jednom je, godinu prije smrti, doša on u Beč, vodin ga ja u lokal, pita me on di ga vodin. Govorin da ga vodin u butigu. Kaže da nije to ona di ga inače vodin. Kažen mu da ima dvi. Silazimo, doli su katakombe, dva-tri kata ispod zemlje. Dođemo doli, a on vidi da je tamo pianino.
Onda mi kaže ‘Kurbin sine, ovo si namjerno napravia, neću ti pivat!‘, pa bi mu reka da ga nisan ni zva da mi piva nego da se podružimo. Onda bi sidili, guštali. Pa bi se diga jedan njegov gitarista iz ‘Delfina‘, lagano bi počeja pjevušit na stolicu pored pianina, on bi to sve gleda pa kaže: ‘A ne mogu ja njega slušat, a da ja ne otpivan!‘. Onda bi se diga i kaže ‘Ali neću dugo, samo dvi pisme!‘
Prije nego šta bi počeja tako pivat, on i ja bi već za stolon pivali u dva il‘ tri glasa, pa bi lagano krenilo za pianinon, i onda bi već bija dan kad bi izašli iz lokala. Pa bi mi reka: ‘A je lipo u tebe doć, ovo se isplati i bez koncerta‘. Gušta je", s tugom se prisjeća Radić.
---
Željko Radić, vlasnik restorana ‘Šešula‘ u Marini
Tom Dubravec/Cropix
---
"Oliver je bija takav i ka čovik. Bija je prirodan, topal, uživa je sam u tome šta radi, iz svoga gušta i šušta bi to radija, bilo ga je gušt slušat. Da bi ja digod i koju tercu, reka bi mi: ‘Ajde, malo digni‘.
Dolazija je često i Runjić u Beč. Oliver bi zna doć i više puta godišnje. Dolazija bi sa svojon grupon, i Gelo bi bija uvik s njin… Imali smo i "warm-up" partije prije koncerta i aftere posli koncerta. Ovo prije bi Oliver bija malo žešći. Nije on ima opterećenja da sutra ima koncert. Afteri su bili malo mirniji od ovih partija prije koncerta, ali isto ludilo", pojašnjava nam Radić i nastavlja:
"Za svaki neki prigovor bi reka ‘Aj, ne pizdi!‘ ili ‘Aj, lako ćemo‘ ili ‘Aj, nemoj mi sad tu pismu‘ ili ‘Svirat ću šta ja oću‘. Nikad se ne bi ljutija na ništa. A uz sve to cigaret nikad nije ispušta iz ruke. Pa taj njegov glas... Uvik misliš da on piva nisko. No, njegove su visine bile dosta visoke", priča nam jedan od Oliverovih suputnika na životnom putu.
---
---
"Volija je jist morsku spizu, pit malvaziju. Uspija bi ga nagovorit i da proba austrijska vina, al više je volija naša. Ma, ima tu anegdota… Jedan put bi prošle neke ženske pa bi ja pita ‘Kakva ti je ova?‘, a kaže on: ‘Ma, di ću s njon, ne bi ni u škovace!‘. Zna je on tako provalit nešto. A volile su ga ženske. Sad, je l‘ to zbog njega ili zbog pisme, u to ne bi tija ulazit. Mislin da su mu pinku bile drage. A šta sad, nije to nikakvo zlo, Bože moj", kaže nam Radić i zaključuje:
"Teško je sada iti govorit o njemu. Mislin da je s njegovin odlaskon otišlo puno toga. Ali, ostala je vječnost i toplina. Ostavija je trag za cili život. Niko ko on."
[{"id":"1","value":""},{"id":"2","value":"anegdote iz beča"},{"id":"10","value":""},{"id":"97","value":""},{"id":"65","value":""},{"id":"63","value":"2"},{"id":"80","value":""},{"id":"81","value":""},{"id":"82","value":""},{"id":"83","value":""},{"id":"84","value":""},{"id":"85","value":""},{"id":"86","value":""},{"id":"88","value":""},{"id":"95","value":"0"},{"id":"105","value":""},{"id":"106","value":""},{"id":"107","value":""},{"id":"112","value":"7135"},{"id":"68","value":"2"},{"id":"67","value":"2"},{"id":"78","value":"2"},{"id":"61","value":"1"},{"id":"62","value":"1"},{"id":"64","value":"1"},{"id":"69","value":"1"},{"id":"70","value":"1"},{"id":"71","value":"1"},{"id":"73","value":"1"},{"id":"74","value":"1"},{"id":"77","value":"1"},{"id":"79","value":"1"},{"id":"87","value":"1"},{"id":"91","value":"1"},{"id":"92","value":"1"},{"id":"93","value":"1"},{"id":"94","value":"1"},{"id":"96","value":"1"},{"id":"98","value":"1"},{"id":"99","value":"1"}]
‘Ostavija je trag za cili život. Niko ko on‘Tom Dubravec/Cropix
Ove godine obilježavamo petu godišnjicu smrti naše najveće glazbene legende, Olivera Dragojevića. U tu čast i ove se godine održava manifestacija "Trag u beskraju" u njegovoj Veloj Luci. Da je Oliver bio jedan i jedinstven nije upitno, kao ni to da o njemu možemo pričati u beskraj, jer je bio neiscrpan izvor inspiracije i priča. Ljudi su ga obožavali. Među njima je i njegov veliki prijatelj Željko Radić iz Marine s kojim se družio desetljećima.
Željka smo posjetili u Marini kako bi nam ispričao dosad neispričane priče o Oliveru. Naime, Željko je 37 godina imao restoran u Beču u koji bi Oliver dolazio. Ne samo Oliver, već i ostale zvijezde: Gibonni, Grašo, Runjić, Gelo, razne klape…
Željko se vratio u rodnu Marinu gdje sada ima restoran "Šešula", a s njim...
