Svanilo mi je: najlipše cure na svitu su naše vlajine i cure s krša. Ne moš bit superlipotica ako ne govoriš: ‘Nu!’ |
piše robert pauletić |
|
Josipa Kusić |
Nikidan san vidija najlipšu curu u životu. Crna kosa, prekrasno bilo lice i nevjerojatne svitloplave oči, koje su doslovce žarile u noći. Mogla je imat između osamnaest i dvadeset jednu. To je bilo u selu Kostanje, u omiškome zaleđu, prošli vikend, na fešti soparnika. Sad, ko zna je li mala bila baš iz Kostanja, možda je iz Tugara, Zvečanja, Čišle ili Naklica?
U trenutku kad san u gužvi na vrhu skala uočija zaslipljujuće lipu vlajinicu nosija san Tiranosauricu na ramenima, jer mi je...