Jutro je, cvrkuću tice, oko mene se sve zeleni, potoci žubore i šta mi je još važnije, lade, možda proleti koji fazan ili protrči zec...
Između Gaja i Majdana poslagali se u daljini splitski neboderi, a ovisno odakle gledaš, u kadar poviri i majdanska cimentara da te podsjeti kako se priko ovih puta išlo i na rad u fabriku...
Kad se okreneš, uzbrdo ti je Kozjak i Markezina Greda, pa Mosor i pod njin Kosa. A, pravo prida mnon i Kliška tvrđava, crkva i Varoš. Istina, na desnu bandu vidi se i dio brze ceste, ali srićon od tamo ne čujem prometa.
Klišani će znat di smo. Kod crkvice svetog Ivana u Kliškon polju, a ostali, eee, ostali su to tek počeli otkrivat...
Da nisan jutros po poslu, samo bi mi još falila ćikara kave i meditacija bi mogla počet. Možda bi me malo...