Luda noć u Zadru! Sve se poklopilo, koš u zadnjoj sekundi, pala Cibona, di ćeš slađe, delirij u Jazinama, slavlje s igračima... Moran priznat, iako su mi, nije tajna, splitski “žuti” u srcu, sve bi da’ da san tu večer moga bit u Jazinama. Volin ja to dalmatinsko “ludilo”, pozitivno, kreativno ludilo.
Ništa u nas ne more bit normalno. Hajduk je igra u Poljudu, a Torcida navijala na Starome placu. Sad je Tornado napravija isto, igralo se u Višnjiku, a oni napravili feštu u Jazinama. Za pamćenje. Bilo je toga još, di bi me odvelo da iden sad sve opisivat, ove slike više će van reć od mojih riči.
U Dalmaciji osrednjost ne prolazi. Ili je euforija ili depresija, nema sredine. I jedno i drugo kreiraju priče za sva vrimena. Dalmacija je emocija, Dalmacija je originalnost, Dalmacija je stanje duha. Ideja i akcija.
I ža’ mi je, užasno ža’, šta nisan bija u Jazinama. Triba to doživit, tu emociju. Jednako ka onu na Gripama kad je mađioničar Širko napravija ono čudo u zadnjoj sekundi. Onda Širko, sad Kovačević. Prvog ožujka prvi Maj. Da su u Zadru sami pisali scenarij ne bi smislili boljega od ovoga koji se dogodija.
Novo košarkaško događanje naroda u Dalmaciji. “Totalno žutilo” u Splitu, “totalno ludilo” u Zadru, “narančasta revolucija” u Šibeniku. Scene iz “onih” vrimena. Kad su na Gripama padali divci, đorđevići, galisi, san epifaniji i jamchiji, kad su se popovići i petranovići rugali sa Cibonon, kad je Dražen zabija Bosni za titulu...
Gripe, Jazine, Baldekin. Košarka se vratila doma. Lipa je Spaladium arena, bombon od dvorane, lip je i Višnjik, znan da se protiv vrimena ne more i da triba gradit veće i lipše, ali brajo, emocije Gripa, Jazina i Baldekina ničin se ne moredu mirit. Tamo je košarka stvarana, tamo se ponovno rađa.