"Buža" je, sitit će se svi šta su do prije desetak godina izlazili u grad - kad se u grad još izlazilo - bila mini kafana sakrivena u maloj mračnoj kaleti, iza Kraša na dnu Pjace. Ali, ka i puno drugih mista u Getu, i "Buža" je morala partit pred navalom turističkog napretka.
Ma nije se puno makla. Priselila se na po puta između Pjace i Peristila, u dvoru koji je nadavno živnija otvaranjen par novih butigi i lokala. Pa ima tu sad koktela, vege spize i kulerska suvenirnica, al je i dalje najživlje - u "Buži".
Čak i kad te oni tamo za šankon nabije na k***c.
- Ma gledaj, ti momak je od podne do tri i po sidija u susjednon kafiću, srka jednu kafu i nešto drkelja po svon laptopu. Onda je uša meni vamo, jer imamo takav dogovor s njima, i krenija da će uć u WC. Al, pošto je u ruci drža upaljeni laptop, ni vrata nije moga zatvorit kako bog zapovida.
Onda san ga pita da jel on normalan, da koje to monade čini i da je moga ostavit ti svoj k***evi kompjuter odi na šank. A on meni da jel ja znan koliko to vridi. Ja kažen da ne znan i da me boli ona stvar. Pa mi je lipo reka da je to tri ijade dolara, a ja njemu da se lipo i on i tih tri ijade gone u tri lipe materine - priča nan Vlado Vušković, vlasnik "Buže".
Gost se, kad je vidija koja je ura, pokupija, al mu nije tribalo ni deset minuti da bude nazad.
- Vratija se pokazat mi kako mi je na fejsbuk napiša lošu recenziju. A ja njemu: ‘Fala ti druže, dugo bolju reklamu nisan dobija‘ - kesi se naš domaćin iza šanka.
Ne smetaju njemu stranci, kaže, nego samo kreteni. Osin toga, na cjeniku, koji je napisan ručno (!), stoji molba: Pleace, dont juz mobitel. Vlado, objašnjava nam, nikad nije naučia dobro pisat engleski, ali ga u govoru nabada, onako, neloše.
- Iduće sezone mi je plan zabranit odi sve te mobitele, laptope, satove, tablete i druge pametne gluposti. Dok gledan odi sa šanka kako cura i momak side za stolon i ne gledaju jedno u drugog nego tipkaju po tin sr***ma, dođe mi da izvadin sačmaricu odi od iza šanka.
Samo ne znan bil prvo upuca sebe il njih... Nemojte me krivo svatit, nisan ja fašist niti mislin da ja tehnologija loša. Samo oću da, bar dok ste odi unutra, lipo pričajmo ka ljudi. Evo ti odi telefon, slobodno zovi ako ti doma žena rađa il je otac na smrtnoj postelji. Al mobitela nema - širi ruke omiljeni šanker.
A kako Vlado ni sam nema mobitel, jedino di ga se može dobit je fiksni telefon - koji upravo zvoni.
- Alo. Ajme, šta me ti sad zoveš? Ma daj, pusti me kvragu. A već si deseti danas! Je, je, to san ja u novine, pa neš ti... Aj mani me se i doji vamo na pivu. Aj bog - poklapa dugokosi gazda i vraća se moranju novog duvana.
"Bužin" šank je onaj isti koji je bija i na bivšoj lokaciji, ka i dobar dil inventara. Muzika se pušta s CD-ova, a vino lije iz demejane. Kompjuter mora imat zbog fiskalizacije, a najrađe ne bi ni to. A, kako bi se svi osjećali ka doma, Marx, Engels i Lenjin stoje rame uz rame sa katoličkin kalendaron. Jer, čovik mora znat koji je ovo danas datum na koji se širi bratstvo i jedinstvo, koje iz prikrajka nadzire Josip Broz.
- Kakva mi je bila sezona? Meni sezona sad počinje. Ja radin za naše ljude i tako će uvik ostat. Al lito smo radili top. Nismo dizali cijene, al je bilo manče ka u priči. Još jedna stvar s kojon san pogodija ajme su kokteli.
Iman ih četri, al ih zapravo iman samo dva. U biti, dva mi je tlaka radit. Za sex on the beach in kažen da ga ne radin iz pijeteta prema Serge Gainsbourgu, čija je to pisma, a mojito jer mi vjera brani da kidan listiće jadnoj metvici. Ovi cuba libre i aperol spritz idu leva leva - zadovoljan je domaćin.
Kaže nan još kako je sezona bila dobra zahvaljujući točenoj pivi koju stranci - obožavaju.
- Alo Vlado, nabijen te na k***c - krevelji se novopridošli momak s vrata, a Vlado uzvraća prijateljskin smijehon. Tako se, znamo već, odi drugari pozdravljaju.
Ka pravon Getaninu, ni njemu nisu najbolje sile ovolitnje monade naših dragih turisti.
- Ima koi tjedan, prika i ja prolazimo odi blizu. I vidimo dva stranca kako pišaju i rigaju nasrid sride. Za divno čudo, tu se našla i policija.
I sad, govorimo mi njima: Jel vidite vi ovo, oćete ih maknit ća? A oni da in pokažemo osobne. Pazi, da in mi pokažemo osobne. Pokaza san mu znaš šta... Eto kako se odnosi prema svojim građanima - pini se ovaj stari roker.
Nije mu drago šta grad nema nikakvi plan ni program za ovi turizam šta nas je spopa. Sve je to drž‘ ne daj. Al, eto, od nečega se mora živit.
Uto se priko nas naginje proćelavi Englez koji je, ima deset minuti, naručija piće za sebe i gospođu. Daje Vladi dvadeseticu, a on sprema i pozdravlja. Al isto je, kad je ovi izaša, zavrtija glavon.
- Vidiš, ja san ih lipo pita oćete dec il čašu vina. A oni meni da će čašu. E, a dec je deset kuna, a čaša bogami nije. Al nema veze, briga me. Ne da ti se meni natezat s njima. Neka ih - govori i otpija još jedan guc. Otpijamo i mi i idemo ća, jer su taman počeli o Putinu i svin tin pizdarijama.
A dok se mičemo od šanka, samo se nadamo da nan Vlado neće reć "neka vas" nego nas nabit na sto... Znate već čega.
Nije nas iznevjerija.