Tužna je zemlja Hercegova. Nema više "gradonačelnika svih gradonačelnika". Na kući Milanovoj crni veo, pred njom lumin u tri boje, a u dvorištu retriver. Sav se objesio. Jedva gleda. Ni to što smo ga škicnuli fotoaparatom nije ga uznemirilo. Pokunjio se. Zna da ga više neće obići prijatelj drag, a Milan se u rodni kraj vraćao često. Kad god je bio slobodan, eto ti njega u Grude. Kod svojih. Na gangu i komin.
- A, šta ima, neće bit godinu i pol dana da mu je mate' umrla; eto, sad i on ode. Kad mu je mater ukopana, bilo je pet tisuća ljudi. Sinoć mi je u jedan i petnest telefon zazvonio; kažu – gotovo. U sridu će gori u Zagrebu sahrana bit – referira nam stariji muškarac, a nismo se još kako treba ni pozdravili.
Stranac u Poganoj Vlaci može samo za Milana pitati. Čudo je velikih faca odatle, ali samo ih je Milan "ono pravo proslavio".
- Ovo ti je zaseok Tomić, a on je tu sam Bandić. Moja je baba bila Bandić, njegovom ocu tetka, i onda je on dolazio u moje babe, i uzme majku njegovu jer ona je bila sama. I zato je on Bandić, a mi smo Tomići po babi – kaže Dalibor Tomić, prvi Milanov susjed i rođak.
Stariji mu je brat trideset godina s Milanom nerazdvojan bio. Laći ga zovu. Veli, stavi samo tako – "cili svit me zna".
- Rođo, svakih je petnest dana on tu dolazijo. Njegov did nije nikoga ima, nego njegovu mate'. A i on nema nega ćer, a brat mu nema nego dvi ćeri, a sestra mu ima jednog sina, ali on nije oženjen. A znaš koliko je to imanje? Znaš li ti koliko ima voćaka? Petnest tisuća! Te masline, te šipci, loza, čele, to je sve, bolan, njegovo bilo. Nu ograda – pokazuje Laći posjed kojem se ne vidi kraja. On se, otkad mu se rodijak vinuo u politici, prometnuo u pravu medijsku zvijezdu. U Laćinoj konobi nema tko nije bio.
- Ovde sam ja i vašega Keruma upozna, on je u njega dolazija. Ma ko nije – Laći će.
- On neka je izaša iz auta, on ne ide u kuću nego trči doli put vrtača, di triba radit, šta triba radit i ko je za to odgovoran. Ko je napravijo ili nije, a oni svi za njim idu. Vođa veliki. Takva mu je i pokojna mater bila. On je na mater. Ta se do zadnjeg dana za lozu brinula – priča Dalibor. Laćo se spominje da je zadnji put "doodijo u studenom".
Za svinjokolju. Ja držim doli pedeset svinja. Dolazi u mene, zajebaje, se: "Rođo, zajmi mi malo mesa". Mi smo kumovi dupli. Kažen ja: "Rođo, a od čega ćeš vratit?", zezali se, zafrkavali. Pokaziva je kako se meso radi na zagorski način.
Komentiramo kako ga je silna ambicija i angažman na kraju stajala preranog odlaska s ovog svijeta.
- Njemu je to ostavilo posljedicu od infarkta. Operira je glasnice dva puta, a nije uspija sanirat. Ma nikad on ne bi odusta. To je takvi tip bija. Zatoj e izgorija – kaže Laćo.
- Ja, bolan, to ga je i ubilo – potvrđuje Dalibor.
Bandić se znao opustiti. Volio je društvo, ljude. Imao je ono nešto. Znao je svakomu pristupiti.
- Ovdi smo se mi zadnjih trideset godina družili. Ja iman domaći kruv ispod peke, ispod saća, i to mi je glavni biznis. Pa bi njegovi pajdaši tu u mene dolazili. Zaliva je tu voćke, pa s čelan je radio. Pa su mu to bili zapustili pa je galamio. On voćke zaliva, a trojica šlauf vuku. Ha, ha - smije se Laći kad se svog voljenog Milana sjeti.
Kako to da je crveni Bandić uživao takvo povjerenje i u HDZ-ovoj Hercegovini?
- On je taki čovik bijo da je od svakoga glasove dobija. I livo i desno. Nas doli u vas,u Dalmaciji, napadaju, a mi smo svi radišni, mi čupamo – Dalibor će.
Kako tumače Bandićev meteorski uspjeh? Teško će itko opet dobiti šest mandata!
- Znaš ti ko je za njega glasa u Zagrebu? Hercegovina i Dalmacija; Romi, Židovi i Muslimani... Ma, nema ko nije. On se sa svakim čovikom u Zagrebu rukova. Nije to izmišljotina. Takvi je bijo - uvjerava nas Dalibor Tomić.
Pazi, ja svaki dan trošin sto maraka, a ne mere mi doteć, a on je od mene bijo gori sto puta. Taj je radio dan i noć. Slikaj to imanje. On je sve "okupira" osim nas ovde.
Sve je to njegovo. Ima bazen, ima hacijendu. Tu je u njega Kolinda na bazen dolazila. Sve ove aleje, zidovi, to je sve njegovo. Taj ne ulazi u kuću, nego pravo na rađu. Pokojni njegov did. Od matere otac. Tako je isto bijo neumoran. I u pedeset i nekoj ode. Srce. Infarkt. On je bijo radišan, did mu i mate', a brat je u Njemačkoj bio na njegova oca, više bećar i kafana, ali je isto mlad umro. U njih je uvik bilo najranije, u pet uri; ustajte i radite. To delaj nije bila zafrkancija za izbore, to je bio Milan – tvrdi Dalibor. Dapače, uvjeren je da to što je Bandić mogao, nitko više neće pomoviti.
- Novi gradonačelnik to neće moć pratit, kume moj, u to sam ja sigur. Kad je prvi put dobio izbore, to od auta ovdi nisi moga stat. Svak je doša nešto tražit; ovi ono, ovi ovo, znaš kakvi je naš svit. Svi - daj, daj, daj. Samo štela. A on je tijo svakom pomoć - prisjeća se Milanove velikodušnosti.
Bandić i afere? Kako na to dobri rođaci Tomići gledaju?
- A, čuj, kad je ono pao, kad ga je apsilo, to je kamera bilo od nas pa doli prid njegovu kuću! Nemoguće nešto – iskreno će Dalibor.
Dale su Grude puno poznatih ljudi. Odatle su Ljubo Jurčić, Goran Marić, Milijan Brkić, heroj Blago Zadro po kojem se i ulica zove.
- Pa Anđelko Leko, bivši predsjednik Sabora, pa Leko hotelijer... Sve su to naši – pokazuje nam Dalibor tko je sve ovog krša ponikao, "di mu je kuća, a di pojata".
- I recite sviman, da mi nismo zlokobni, mi, brate, žestoko radimo, jer ne mere se ovdi drugačije opstat. I Milan je to znao. I drugačije nije išlo. I zato je i gura samo naprid, i samo pravo, dok ga smrt nije ustavila...
