- Ive, sidi u auto i šta brže možeš dođi u ”Barbaru”. Ajde čekam te, istrese priko telefona Toni svom prijatelju.
- Ti nisi normalan. Već san lega, odgovori Ive.
- Kakvo ležanje, ajde trk, iman dvi ženske... sam san, razumiš!
- Ali... di ću...
- Ajde čekan te! Gori san na aperitivu.
- Ma Toni, je si li ti popizdija. Ja san... ja san u krevetu!
- Kretenčino, diži guzicu i nacrtaj se ovamo. Iman dvi ženske iz Siska. Razumiš!
Ive se ne baš s voljom obuka, sija u Fiću i pravac Borik.
- Cure, ovo je Ive! Najbolji prijatelj na svitu. Šta svitu? Svemiru!, predstavi Toni svoga prijatelja ljupkim divojkama, koje je on upozna na aperitivu hotela ”Barbara” i s kojima je uša u skroz ugodnu parlatinu.
- Ja sam Nena, osmjehne se i pruži ruku prsata crnka, kojoj je falila liva četvorka u gornjem redu zuba.
- A ja sam Ljilja. Drago mi je, i pruži ruku druga divojka prirodne crvenkaste kose i s milijun pjegica na licu.
Nakon tog formalnog čina upoznavanja, Toni, iako mrvu dišperanog raspoloženja, brzo se uklopija u društvo. Barmen Dragiša donosija je piće, razveza se razgovor izmišan smijom, jer je Toni tresa viceve ka navijen. Nena, prsata crnka nije ostajala dužna. Ispaljivala je masne viceve i društvo se skroz lipo zabavljalo.
- Cure moje, iman ideju! Idemo sad lipo do našeg prijatelja Juga u ”Posejdon” stavit u kljun kojeg škampa na buzaru, predloži Toni. Ekipa prihvati ponudu i uskoro su sili u Fiću i pravac ”Posejdon”.
- Jugo brate, totalno smo dekintirani, ali sutra ću ti sto posto platit. Imamo Ive i ja dvi ženske, znaš mrvu škampa i vino. Jel važi? Stavi na brukvu. Sutra sređujen stvar, obrati se Jugu Toni. Jugo, iskusni mačak, profesionalno se nasmije i nađe im misto u malom separeu.
I tako, dok su cipali škampe u ”Posejdon” uđe Tomislav Ivčić i njegovo mješovito društvo. U to vrime Ivčić je tek počinja karijeru pivača. ‘Uništavali‘ su se škampi, zalivali se dobrim vinom, a još uz to Ivčić je piva lipe talijanske pisme. Toni i Nena vodili su glavnu rič, dok su Ive i Ljilja bili za koju škalinu manje pričljivi, ali skroz dobro raspoloženi. Šesne cure iz Siska, ja mislim da nisu ni sanjale da će im odmor u Zadru bit ovako lipo. Međusobno su padale očade, davali se jubavni sinjali i bilo je pitanje trenutka da se našto konkretnije dogodi. I Toni i Ive smišljali su trapulu kako divojke smantat i fala bogu učinit faturetu. Kako je bez obzira na prilično opuštenu atmosferu i ono malo razmjene simpatija sve bilo u području neizvjesnosti, tribalo je smislit plan za vrime posli večere. Kako je inače Toni cilo vrime vodija glavnu rič, u jednom momentu je ispalija: „Znate šta! Ajmo svi lipo sad posli večere na jednu laganu noćnu banjadu”. Cure su se međusobno pogledale, prasnule u smij i Nena se prva javi:
- Što, noćno kupanje? Pa ti Toni nisi normalan.
- Šta normalan. Nema lipšeg banjanja nego noću. Cure moje, di vi živite!?.
- Ne dolazi u obzir. Pa nemamo ni baden-kostime.
- Srićo moja, koju će ti gospu kostim. Noć, toplo more, blažena divota. Evo, i ja nemam mudantine. Kupat ćemo se goli, zaključi Toni.
- Može drugi put, ali ne večeras, pomalo kompromisno i ne baš uvjerljivo uključi se Ljilja.
- Kako drugi put? Pa kad će to bit. Ajmo lipo večeras. Toni, ideja ti je svjetska, doda i svoju rič Ive.
Ipak, nakon nekog vrimena, Toni i Ive uspili su nekako nagovorit smišne divojke iz Siska na banjadu i uskoro je Fićo s raspoloženom ekipom kolafjaka iša prema Zadru. Kod Kolovara Ive se spusti s autom sve do mora i u svitlu farova noćna bonaca zablistala je svojim pozivom lipote. Nena je zamolila Ivu da ugasi farove i nasta je mrak. Gotovo atomskom brzinom oba su se para svukli goli i odlepršali u more. Izmišana gola tila uzburkala su plićak. Nastao je pravi erotski tsunami. Ipak, nije pristojno opisivati šta se sve događalo te noći na Kolovarama. Inšoma, razbludna tila ka da su se davno prije dogovorila, napravila su takav seksualni nered, da bi čovik prije pomislija da se te noći kupa cila kakva srednjoškolska ekskurzija, a ne dva uspaljena para.
Odjednom, Ive totalno bez veze izađe iz mora zatrči se prema autu, upali motor i farovi obasjaju plićak. Trkom se vrati u more, pridruži se ostalima i nastavi se ludi bludnički kovitlac. Gola tila privrtala su se po plićaku i čas su ogromne cice šesne Nene uletile u svitlo farova, čas Tonijeva guzica pa bi potom zavezana tila Ive i Ljilje izronila na svitlo i opet se zapetljana spustila u more. Konačno, nakon nekog vrimena svi su opušteni i slatko umorni ležali na ne baš ugodnom šljunku. Niko ništa nije govorija, tek dah slatkog umora miša se sa zvukom motora Fiće i muzike koja je dopirala s bazena.
- Onda..., javi se Toni glasom u kojem se čuja prizvuk pobjednika.
- Što onda?, upita Nena.
- Kako, što onda... Ima li ovoga u Sisku, a?, superiornim glasom upita Toni.
- Mora nema, a ako si mislio na momke, onda oni šta nešto valjaju ili su oženjeni ili zauzeti i tako..., gotovo poraženim glasom odgovori Nena.
- Ma daj, nije valjda da je i vama kao i nama ovo prvi ovakav doživljaj, upitno će Ljilja.
- E moje divojke - ohrabren će Ive - nije stvar je li prvi nego s kim je.
Divojke prasnu u smij i nastane iza toga neka čudna tišina. Potom, najprije tiho a zatim sve žešće i žešće, možda čak i jače nego onaj erotski tsunami s početka banjanja, preraste u bludnu litnju neveru, šta neveru, orkansko nevrime na toj maloj mikrozoni plaže na Kolovarama.
Opet se sve nakon mrvu vrimena smiri i nastane tišina. Jedino se čuja dosadni ravnomjerni rad motora od Fiće.
- Toni! Toni! Hoćemo li ići? Meni postaje hladno, tiho šapne Nena, a Ljilja doda: - I meni, a mora da je i jako kasno.
Toni lino ustane dajući Neni ruku, obgrli je i strasno poljubi te krenu prema autu. Ljilja i Ive ostanu još minut u zagrljaju pa i oni krenu prema Fići.
- Jeben mu mater... Ko je ovo... Ko je ovo učinija?, drekne Toni kroz noć.
- Što je bilo?, upita Nena.
- Šta, šta je bilo? Ljudi, nama je neko ukra svu robu. Mater mu jeben lupešku....
- Što?, cijukne Ljilja i začas je nasta takav prolom beštimja, vike i šušura, samo za razliku od onoga bludničkog tsunamija u moru, ovi je bija puno jači u i oko Fiće. Uzalud su okolo-naokolo tražili robu. Noć, mokri i bez i jednog komada robe na plaži Kolovara. Ive tada prasne u smij, a Toni uleti:
- Šta se smiješ tukac? Kako ćemo doma goli? Kako će divojke?.
Ive nije moga stat od smija i konačno kad se mrvu sredija predloži u tom momentu najbolje rješenje.
- Zajebanciju na stranu. Triba se izvuć iz ovih govana. Lipo ćemo skinit navlake od siceva i nekako ih iskrojit pa ćemo trknit Toni do tebe dome. Mislim, nećemo mi, nego ti. Uzmi nešto robe od sestre za divojke pa ćemo ih odvest na Borik. E, a moraš uzet i nešto robe za mene.
- Je, dobro si smislija, ali mater će afanat kad me vidi da dolazin u robi ka da san Robinzon omotan navlakon od sica, zaključi Toni.
Ekipa se zatim bacila na skidanje navlaka, improviziranju nekakvih omotača za cice i guzice bidnih divojaka, a i muški su dobili neke vrste minica. Još je jednu stvar lupež njihovih stvari napravija. Svima je uzeja desni postol. Toni je osta bez desne patike, Ive bez špagerice, a cure bez desnih sandala.
- Ma koji je tukac bija. Kad je već doša krast, moga je lipo sist u auto, jer i tako je motor radija i kad već krade onda je moga pobić s autom. Ako ne ništa drugo, moga je maknit radio, a ne robu. Sto posto je neko ko nas zna pa da napravi dišpet. Doznat ću ja kad-tad.
Inšoma, cila je priča finila baš kako je Ive predložija. S curama su ostali u kontaktu neko vrime, čak su i u Sisak znali trknit s Fićom.
Nakon otprilike dva-tri miseca, kad je Ive doša doma na stolu u tinelu naša je cedulju. „Ive, pođi na poštu i podigni nekakav paket iz Šibenika. Evo ti cedulja na stolu. Nemoj zaboravit osobnu. Mama”.
Kad je Ive diga paket, ima je šta vidit. U kartonskoj škatuli nalazila se lipo složena roba i drugi dil postola šta je bilo ukradeno iz Fiće na Kolovarama. U paketu nije bilo nikakve poruke ili pisma. Samo je zna da je robu posla neko iz hotela u Vodicama.
Iako su i Ive i Toni dugo ispitivali i tražili ko bi moga bit lupež, znali su samo da je neko poznati, ipak njegovo ime nikad nisu doznali.
-----------------------------------------------------------
*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....