Emotivna ispovijest strojovođe u HŽ-u: Okrenuo je glavu i pogledao me u oči, a onda je nestao pod vlakom. Imao je devetnaest godina...

'Ovo je fenomenalan posao. Bez obzira na sve što mi se dogodilo, nikad ga ne bih mijenjao i nikad ne bih odustao od njega.

Znaš, biti strojovođa je velika privilegija. Pazi, rano jutro, izmaglica, sunce se polako diže, probija se kroz niske oblake, a ispred tebe, petstotinjak metara dalje, preko pruge prelazi veliki jelen s golemim rogovima. Kapitalac. I dok prelazi, zastane, onako se ponosno postavi, u onom svom gardu. Pogleda te direktno u oči pa zakorači dalje. Znaš, to mogu vidjeti samo ja.

Ili kada fazan leti dvjestotinjak metara usporedno s lokomotivom. Leti s tobom. Utrkuje se. I nitko to ne može vidjeti, samo ja. Nedostaje tek da te ljeti, na onoj jutarnjoj izmaglici, među hrastovima odjednom na bijelom jelenu dočeka Malik Tintilinić. Samo on nedostaje. Zar ne?'

Nakon št...