Ova me je epidemija nekako desocijalizirala. Mislim, nisam ja vele društvena ni bila, ali sam u periodu preporučenog distanciranja od svega i svačega razvila refleks povlačenja. Nije mi to drago. Moram poraditi na tome, štono bi se reklo. Evo nekidan...
Idem ja tako, idem na kavu s jednim privatnim detektivom. Naravski, čisto za potrebe posla, šta će meni detektiv? Tko to more platiti, čovječe? I tako, idem ja, malo gleduckam izloge, malo sebe u izlozima, sve uvlačeći trbuh jer kad uvučem trbuh, izgleda kao da sam izgubila u struku ne tri, nego četiri centimetra, a to je golema razlika. Doduše, kad se utegnem, u gornjem trapu mi situacija naglo nabuja pa izgledam ko Silvana Armenulić, doduše bez pripadajuće natapirane frizure.
Idem ja i razmišljam o pokojnoj Silvani...