Nekad se pješke odilo amo u školu. Čak i s Dugih Njiva. Znalo je zimi bit po metar sniga. Kiša te topi, bura šćipa, al te niko ne pita. Iđeš. Iđe svak! Ja san iša četri razreda, nije mi se dalje dalo učit...
Kašnje san polaga vanredno: za kuvara, za zidara. Skupija pet, šest diploma. Triba san pisat livon rukon, nego me gonilo da pribacin u desnu. Silon! Mora si slušat učitelja: sto puta san kleča na žalu u ćoši ili bi me išibalo pruton. Hm, možda me to onako zelena i uništilo u startu... A danas ti đaka ne smiš krivo pogledat, kamal ga potegnit za uvo – govori nam Željko Beus usred Zavojana.
U vojnoj je mirovini, radi za se i za seoski turizam:
– Iskopat ću bazen. Bogami. Ima ih već četri, pet u selu, svak živ gleda kako bi zakopa mašklinon. To je sve...