Probudio se grad pod Marjanom danas okupan suncem, čuje se žamor i ćakula iz gradskih kala. Drugačije nije bilo ni na Peškariji, masu svita skupilo se i traži najfriškije komade ribe, i naravno po najboljoj cijeni. Petak je uvik za peškariju značio „navali narode”.
- Nemoj nas vamo, propast će mi riba dok s tobom pričan, traži dalje, ja moran prodavat - pozdravne su rečenice koje su nas dočekale pri ulazu na Peškariju.
Cijene nisu svima baš "sjele", pa se čulo i cjenkanje.
– Aj može li ovo za četrdeset, malo vam je skupo – brontulaje jedan gospodin svojoj gospođi dok traži popust za kozice.
Pa su tako Splićani jutros poludili za komarčom, brancinom ilitiga lubinom, trljom, kozicama, tunom... Cijene variraju ovisno o vrsti ribe, a sve što Jadransko more nudi...