Kako kome i na volju mu, ali Split je posta puno lip otkad se ispraznija, kad su skraćeni štekati, odnesene trafike, poskidana limena skalamerija i odneseni banci. Onako u prolazu čuješ kad ljudi prolazu Pjacom ili kroz Srebrna vrata, kako se čude: “A vidi mista...”
Drugi gledaju bilinu Pjace, najlipšega našega trga i kažu: “A šta ćemo s ovolikin prostoron?” “A ništa, šta bi tribali?” “Napunit nečin, šteta je da ovoliki prostor stoji prazan, može se iznajmit pa zarađivat.”
I u tome je sadržano prokletstvo našega grada koje je došlo s masovnim turizmon. Nakon godina krcanja navikli smo se, postalo nam je normalno da svaka pjaca, svaka kala, svaki kantun ima nešto šta triba naplatit, samo zato jer se može. A ne mora. Pjace ili trgovi, kako vam draže,...