Priča o tumarajućim kravama, lovcima i pištoljima na vodu: Bože čuvaj Rvasku i demografski potencijal Indije!

– Znadete li vi onu pitalicu – vic, a glasi: "Ko je izmislija žirafu!?" – cvrkuće Dobra Parona svojin najmilijin mušterijaman listajući po friškoj novini.

– Da nije Bračanin? I je, pari mi se, iako ne znan zašto... Ček, ček, sitija san se... – odgovara jon El Tigre. Zato šta žirafa ima dugi vrat pa je držiš u svomen oboru, međutin, pase u susida, priko zida. Tako praktični čovik, ne bi li opsta na golomen kamenu, mukti drži kus beštije, i još mu ostaje đubar. I ne manje važno, more ga prodati istomen onome susidu kod kojega njegova ljubimica pase! To je reći beštija! – zadivljen je El Tigre.

– To je prava ekonomija u kojoj preživljava onaj ko dobrosusjedski privari susida! – dodala je Dobra Parona, na šta se pobunija Bili Smo Uskoro. Općenito, strašno ga nerviraju taki tobožnji vicevi u kojiman se širu stereotipi o stanovniciman određenih krajeva naše lipe zemje.

Bračka žirafa

Jerbo, duboko je uvjeren da je rič o nekoj bračkoj žirafi kako bi se u otoj fjabi sigurno pojavila ona čuvena bračka lumbrela, makar zataknuta žirafi za uvo. Ovako, dosta mu je kleveta i laži na račun poštenoga svita ma di u nas živija!

– U pravu ste – uzdanila je Dobra Parona priznajući da je žirafu u priču uvela ne bi li in bilo zabavnije. Jedino je gadno kada stvarnost bude ka i vic, jerbo beštija ne triba biti žirafa da bi nježin vlasnik živija na tuđi račun. More biti i skoro pa bez vrata, ka one podivljale krave u Petrovu polju i na Neretvi, oko Kule Norinske i Opuzena.

I dalje ih tute luta na stotine, pasu di stignu, jedino šta čovik za kojeg svi znaju da in je vlasnik više ne prima poticaje od proračunskih šoldi sviju nas.

– Je, to van je zapravo bilo prebijanje poticaja, manje-više – izreka je dijagnozu ote jedinstvene ekonomije izašle ispod državne kape El Tigre. Jerbo su krave za koje je neko prima novce pasle na tuđin poljoprivrednin kulturaman čiji je vlasnik također prima poticaje i tako je oto cirkuliralo i još uvik cirkulira. Prava cirkularna ekonomija, a ne ono šta ekonomisti govoru da je.

– Jeste li sigurni da jopeta nije rič o nekomen vicu!? – javija se po običaju sumnjičavi B.S. Uskoro.

– Ma nije – uvjerava ga El Tigre. Da je, ol' se ne bi pojavila ona bračka lumbrela i žirafa!? Doduše, element vica postoji u nalogu države, odnosno Ministarstva poljoprivrede lovačkin društviman da neškodljivo uklone goveda koja nekontrolirano tumaraju. Daklen, neškodljivo, uz dopuštenu upotrebu oružja sa užljebljenin cijeviman. Tako to valjda iđe u stvarnin državaman koje su ka iz vica! – zaključija je El Tigre.

Nepostojeći nesporazum

– Ne znan oko čega se ode stvara nepostojeći nesporazum! – uzjogunija se B.S. Uskoro. Jerbo, ko kaže da neškodljivo oružje, ka šta je recimo, pištolj na vodu ne more imati užljebljenu cijev!? Takvo oružje sigurno obara bika od ijadu kili – doduše jedino ako divovska beštija umre od smija kada vidi s čimen jon se priti.

– Svašta ste vi tute ispetljali i privrnili! – protestira Dobra Parona u pokušaju da sažme najvažnije naglaske iz diskusije. Po njoj, vlasnici zemlje koju lutajuće krave pustoše ipak su u boljoj situaciji nego susid iz vica sa žirafon, jerbo njima na nasadu ostaje barenko đubar, kada in je već sve uništeno.

Na oto nježino nastavija se El Tigre s ozbiljnon konstatacijon da to naša država, zapravo, krave pritvara u svete beštije, ka u Indiji. Logično je a i humano, s obziron na to da u Rvasku ka radna snaga dolazi sve više Indijaca, pa neka se ljudi lakše prilagode novoj sredini i šta više ćute ka da su kući.

– Bože čuvaj Rvasku i demografski potencijal Indije! – uskliknija je za kraj B.S. Uskoro i zavrtija rundu pića.