- Neka vako bude do Božića, a poslin more i zatopliti! - sve se smije Dobra Parona i zadovoljno pogledava na svoje najmilije mušterije.
Mora š njiman podiliti svoje oduševljenje sa toplin vrimenon i punin štekatiman gostiju, ka da je užežin lita, a ne početak jedanajstoga miseca.
- Eto vidite, nismo mi Rvati tek tako, kako se ono reče, kristijanitatis ante portos. Zato nan bog pomaže, pa kada mislimo da će od inflacije i skupoće sve propasti u profondu, oli otići u lagum, On pošalje lipo vrime. Sada nan HEP more puvati sa svojin poskupljenjiman, da ga vidin ko će se grijati! - vrckavo in govori.
Dva miseca zime
- E, moglo bi tako biti do četvrtoga miseca. A onda će nastupiti dva miseca zime, led bi jopeta moga spaliti masline, a onda ćemo priko noći skiniti kapote i uskočiti u mudantine! Molite onoga gori da ne bude tako! - procidija je El Tigre. I nije "ante portos", nego "ante portas", nije jon zaboravija grešku od maloprije.
- Ostav‘te se nas Rvata i otih naših zasluga - priključija se Bili Smo Uskoro. Jerbo Francuzi oto nisu, a jopeta je i u nji‘ toplo, kod Španjolaca isto... I molin lipo, šta bi najavljeno poskupljenje struje, kada smo već okolo toga, tribalo značiti Rvatima, narodu koji u banakaman drži 263 miljarde kuna, a u osiguranjiman i mirovinskin fondoviman još 164 miljarde. Ma ajte molin vas, pala buva na slona! - otresa se B.S. Uskoro.
Na to je El Tigre promrmlja da mu se, kada oto sluša pari ka da je svaki građanin ove zemlje opra nešto Škugorovih šoldi priko svoga računa. Kako to da je na njegovomen kontu ritko na plitko?
- Pljas! Udrila se po čelu nakon njegovih riči dobra i poštena gazdarica.
- Pa ja u štramcu držin ko zna kolko valute! Dolara najviše, a ima i maraka! Eura vrlo slabo, oto štivajen u banci. Skroz san zaboravila, a kolko sutra prilazimo na euro! - objavila in je uznemireno.
- Eto, šta san ja reka? - naždralija se B.S. Uskoro. Ne gleda u nju, nego fišo u kompanjona, a na Dobru Paronu kažije uzdignutin prston palcon priko ramena.
- Da nema i rajhs maraka i talijanskih lira zaostalih od okupacije u Drugomen ratu!? - izbečili su se na nju. Ne iđe in u glavu da su jon u koćeti zaostale još one njemačke marke šta su nan bile euro prija eura.
- Sve nan ove godine vaik kukate, a s druge strane tovite kućne miše dolariman i markaman. Znači da van ne tribaju, i to već godinaman! - izmišali su se na njiovin liciman zaprepaštenje i ljutnja.
Problemi sa snom
- Aaa, ne, ne! Pojma vi nemate zašto je to tako: samo zato šta mi je dobro činilo zdravju! Sićate se kada san imala one probleme, pa ne bi mogla zaspati, makar mrtva umorna.
Ništa nije pomagalo, ni zobanje tableta, sve dok nisan počela štivati šolde u štramac. Jedino bi me opustilo i uspavalo lagano šuškanje novčanica pod menon, ma koja aromaterapija! Spasilo me, ka priki lik, a evo, ispalo je i protiv svake druge boljke. Zdrava san ka riba, samo zbog fudre u štramcu! - rekla je i kucnila o dasku za rizanje da se ne urekne.
- A ništa onda. Počnite vaditi ote šolde i lagano nosite u banku. Doduše, marke zaboravite, za dolore je lako - svituje ju El Tigre.
- Neću ja ništa vaditi, nego ću doći na šalter sa štramcon, pa neka oni prid menon puljaju šolde iž njega. I nema govora da marke zaboravin, nego ću doći sa zahtjevon da mi ih banka legalizira. Šta san ja gora od bespravnih graditelja? - gleda u njih nepokolebljivo.
- I još ću tražiti novi štramac, o njiovom trošku. Neki medicinski, protiv nesanice! - ne popušta.