Poučna bilješka za muškarce nevične šopingu: Oprez! Ima kapula koje nagrizaju i brak

Ja vajik mislin da san pametan, i da nešto znan. Sve dok me žena ne pošalje u spizu. Onda vidin da san blenton i bleka, niko i ništa. Pazi se, čovječe, da ne ideš malen ispod stalaža! Stvar počne jednostavnin nalogon tipa: "Uzmi mi kapule!" Komplikacije počinju čin ja zinen: "Kolko?"

A odgovor je: "... Šta ja znan sad, kolko. Vidi kakva je. I vidi pošto je. Pa onda ocijeni. Nako, kolko moš nosit. I nemoj mi sad jopet donit vriću ki zadnji put! Pa da mi se smrdi ode po kući, neman se di ni okrenit. A na koncu san je pola i bacila! Nemoj mi nosit svašta! A nemoj ni ništa! Razumiš! Nemoj mi se vratit bez kapule! Ako ne valja, proberi, uzmi samo dvi za danas. Kolike dvi? Nako, da su sridnje. Ni velike, ni male, da ti sad uvale ono šta ne mogu prodat. Ajde, ne kompliciraj, neman sad vrimena, robu mećen. I zvoni mi telefon!... Ajde, ka da je sad neki problem kapulu kupit."

Ima i ljubičasti luk

A tamo u trgovačkom centru - ko u u bašči, u hladu jasmina - s plastičnim ibrikom u ruci, stajaše moja Emina. Smišna, crna mala, zaliva cviće da se ne ošuši: – Di van je kapula!. Tamo, pravo, ne morete falit šjor. Da ne moš falit! Tamo je - zapisan san da ne zaboravin - luk crveni, pa luk rukavac žuti, pa luk ljutika, pa ljubičasti luk, pa luk srebrenac. Nigdi kapule! A tamo di ja jedino vidin da je luk, piše - češnjak domaći. 'Ajde, znan i ja da se kapula kaže crveni luk, al kakvi je to sad ljubičasti? Kad san joj zadnji put donija toga, napala me da taj nije za šug, nego za salatu. Da se ne raspadne dobro... Muku ti Irudovu, šta ću kud ću. Da pitan malu s ibrikon, nema smisla. Nekako mi oni šareni lak s njezini nkotiju ne odaje ki da svaki dan guli kapulu i da je svaki dan sicka za šalšu. Zoven Nju. Ma kakvi, zauzeto. Po drugi put, jopet zauzeto. Majke ti Janje, ka da je ona novinar, a ne ja. Vajik mlije. Iđen provat na fiksni.

I on zauzet! Ekstra sens! Mag! To se zove konferencijska veza! Zoven ćer. Srića, ona se javlja. "Daj mi mater!". "Ne more sad, razgovara!" "Pitaj je koju ću kapulu uzest!" "Ma, pita te ćaća koju će kapulu uzest!"

- Ma šta sad komplicira, on i kapula, ki da je auto iša kupit. Šta ima gledat i birkat, nek uzme dvi kapule s reda... Da ja tako birkan, nikad ručka nebi ni spremila - čujen je dok mlije.

Sigurno ćeš pogriješiti

Sitija san se mama Huga, i onog njegova: "Izaberi jedan broj, sigurno ćeš pogriješiti!" I uzmen onu pakiranu, žutu, iznad koje piše "luk crveni." Nosin kući, stavljan na sto. Prid mitraljez: "Pa di si ti dosad. Ma nu šta je donija? Pa si ovu skupu, pakovanu kapuletinu iša kupovat. Biće duplo skuplja? Ki da nije bilo u refuži! Na akciji? Biće je i metnilo na akciju zato šta ne valja. Evo, šta san rekla, od ove tri, dvi su pokvarene, gnjile. E, vama muškima stvarno svašta moš uvalit. Nije se vidilo? Pa vidiš li pod rukon, da je meljavo, da smrdi. Nisi njušija? Nega šta si radija? Nisi pipa, nisi gleda... Jes ti uopće bija tu? Ja ti rekla da uzmeš s reda? Di san ja bila a dis ti bija..."

Kapula? O, vrag ti je žutu odnja!