Kad ministar Ivan Malenica sretne koga od svoga akademskog svijeta u Zagrebu, onda ga ovaj pita – kolega koja vam je Alma Mater, splitsko ili zagrebačko Sveučilište, gdje ste studirali pravo? Ali kad sretne koga od svojih Miljevčana, pa kad ga ovaj pita Malenice, jesu li oni iz Brištana, pa kad mu Ivan odgovori jesmo, onda će ga njegov rođeni sigurno pitat – od ili iz (kojih) Brištančana, Kevara il Žabara.
Nasmijat će se, sigurno, pritom oba, dok će ih ovi okolo blido gledat, a more bit da će se uskomešat i osiguranje – '"pa, počeli smo se i vriđat!" Al, polako, ništa o(d) (o)toga. Jer Kevari su, naime, ovi iz Gornjih Brištana, to im je nadimak, a ovi iz Donjih Brištana su Žabari, bliže su Krki.
To je 'tajna' koja je dosad bila poznata manje-više samo mještanima, a sada će, otkako je Josip Pilić objavio prije neki dan – rekli bi moji u Mirloviću ko i njegovi 'nikidan' - svoj "Rječnik miljevačkoga govora", na više od 400 stranica biti poznata urbi et orbi. Ko da je izrečena na Trgu svetog Petra u Rimu.
Držat će ga Miljevčanci ki malo vode na dlanu, a ričnik ki molitvenik, pismaricu, na kantunalu, noćnom ormariću. Da ga malo škicnu, prigledaju i prolistaju prije nego usnu, odnosno zapanu u sladak sanak, da koju dragu rič iz ditinjih vrimena progrgljaju po ustima ki slatku karamelu.
Onu koje su bile željni dok su bili dica, a danas kad ih imaju i vragu, ne smi ih vidit očima, od tlačine i visokog cukra. Pa će zvat ove svoje doli pa pitat – "Čuješ, da te pitan, ovi Josip Pilić, šta je ovu sad knjigu napisa, koji je to? Kako koju knjigu, pa ovu našu. Ki da san i ja stotinu uzeja! E, ovii šta je profesor bija, u Zagrebu, e! A, Jokelja! A on je to, tako ti meni kaži!"
Jer, nemaju nadimke na Miljevcima, samo sedam sela – Lovrići su tako jedni Seperi, a drugi su Vukačići – Kevari i Žabari, nego i ljudi, odnosno obitelji. Tako su jedni Ićkalovi, drugi Maćukini, za Miljevčane je to dovoljno, ne triba im navoditi prezimena, oni odma znaju koji su i di su. A bez toga ih ne bi ni Google našao! Upiši, rođo, u GPS navigaciju kuću Ante Lovčova, pa vidi di će te odvesti!
Al, pustimo mi to, vratimo se mi Rječniku i blagu u njemu. Di ga ga god otvoriš, na koju god stranicu, po jedan biser – mrđela – na svakom retku, piše u njemu. Eto, koliko san puta čuja i od pokojnog ćaće da bi mi reka, kad bi se usparipa – "Šta ti je, ki da su ti pomravi u guzici". A da pojma dosad nisan ima da je pomrav u stvari veliki crv nametnik u otvoru konjskoga debelog crijeva. Ili popliniti! Da to znači poplaviti, da nema veze s plinom, nego s poplavom, velikom vodom. Ili pokuckivati. E, to san naučio od Lale Šupina.
– Dok je vrućo, udri, kuj i lganao pokuckuj. A od Pilića, mog prezimenjaka, pročitao sam na stranici 222 i prekrasnu pismicu – "Kovač kuje, pokuckuje. Ko mu plati, tom pozlati. Ko ne plati, tome smlati!" Eto ti na, i unda i sada. Kolko para, tolko muzike. A čujte ovu, danas aktualnu u doba korone – "Gospođice na visoke pete, čuja jesan da se pelcujete!" E, Jokelja moj, ova ti valja za dvi. Uglazbit bi je tribalo, ili makar odgangat već kolko ove godine na festivalu Ojkavice, kod Imena Isusovog i škole na Miljovcin. Da nauči mlado, a gradivo ponovi staro, "znaloj" pa zaboravio! Šta znači bit "poštetan". Odnosno, kako to naš profesor prevodi – bit bračno nevjeran. Ili dat se "po šteti". Ili šta znači stavit "jezik za perdu".
Ko ne zna, nek pogleda šta je "perda". Pa će znat, naučit jedno i drugo. Ili, reć o kome, sad kad ga vidiš nakon priležane korone – "Provedrila mu je bekina! Dobro je smršavija!" A on ti vrati – Upri, prdo, di je tvrdo. Pa se ti misli! Il pitaj koga, ko ima po Miljevcin svoga, ko je Palidžanko, ko Prdaćko, ko Picka a ko Piče, koga zovu Propaganda, a koga Salauk, ko je Suknjetina, a ko Suknjica, ko je Kuraš, a ko Kurcan... Svašta ode ljudi ima. Uzmite, kupite, čitajte. Puste riči, izrazi, izreke, poslovice, poredbe, nadimci. Nikad se lakše nećete nasmijat, i nikad jeftinije do zdravlja doć. Jer, smij je lik, a za razliku od Fajzera i Astre nema loši nuspojava.
Jedino se morete dikod rasplakat kad van "na uv panu" oni koji više nema. Al, ne sikirajte se, neće ni nas ostavit za sime, i mi ćemo, ko prije, ko kasnije, prdeknit u varćak... I to ima u Rječniku!
