Sve je u konjskoj glavi

El Tigre upa je u betulicu friško ostrižen i donija sebon mrliš jeftine brijačke kolonje, zbog čega je Dobra Parona, da mu teke napakosti, desnon rukon začepila nos, a livon mandala isprid sebe ne bi li razagnala vonj koji tobože smeta nježinon tankoćutnon njuhu.

- Vama se jutros nešto dogodilo!? – pita ga Dobra Parona oprezno, gledajući teke ispod oka. – Niste mi nešto od volje?

- Kako ću bit dobre volje kada me smrtno uvridila mala frizerka dok me strigla! – odgovorija je ljutito.

Daklen, on je malu, barenko 20 godina mlađu od sebe pita šta radi ovin ili onin danon uvečer, ol' poslin posla, da popiju piće i proćakulaju… Ukratko, nabaciva jon se cilo vrime – prizna je Dobroj Paroni ipak s teke nelagode.

Dlake iz ušiju

Mala je na sve to mučala, a onda ga je, s tonon vrhunskog profesijonalca, samo upitala šta će s dlakaman iz ušiju.

- E, i šta je tute bezobrazno? – gleda ga Dobra Parona u čudu i sve jon se brk podmuklo smije.

- Pa šta mi nije na drugi način mogla reć' da san star i otpiliti me, nego mi spominje ote dlake, ka da mi je nož zabila u srce! – uskobečija se on i ne da na se.

- Ja bi sve vas u krizi srednjih godina prisilila puštavati ote famozne dlake iz ušiju, pa da van mlade frizerke na njiman radu trajnu ondulaciju! – rekla je i dodala da će in ona posuditi viklere ako in pofali.

Na to je El Tigre reka da je trud oko šinjorina njegov način svakodnevnoga treninga u borbi protiv boleštine i tegoba koje nosu godine.

Ma šta o tomen mislija oni čili šjor Toni, koji po raznin medijiman ovih dana tvrdi da bolesti ne postoju, nego triba vježbati na vrime, a ne uništavati zdrastvo ka rvaski penzjoneri.

Uto je Dobroj Paroni ispala žlica iz promrznute ruke kada je na vratiman od betulice spazila Bili Smo Uskoro u majici kratkih rukava, dok su mu priko ruke nemarno bili pribačeni debeli đemper i topli kapot napunjen perjon, a povr svega - obilata pletena kapa i vunena šjalpa.

– Evo me, ko je reka da neću doći! – reka je čvrstin, radosnin glason iz kojega se uopće nije dalo zaključiti da je vanka teke poviše nule i da puše bura, odnoseći klačardu sa kuća. Očito je šjor Toni i njega inspirira.

- 'Moca i sina! – prikrižila se i ustiju obišenih u čudu bez riči ga promatrala.

Subjektivni osjećaj

- Šjor Toni je u pravu! Mudraci u Tibetu isključivo snagon uma, koja se na tilo prinosi ka velika vrućina, tope snig oko sebe dok po ledenoći od minus 30-40 meditiraju samo u mudantama, progovorija je, sada već cvokoćući, cili stisnut i naježuren.

- E, pametni moj! To je subjektivni osjećaj, morali bi to znati, pa niste nepametni s toliko godina! Barenko ne bi tribali biti – počela ga je štracati, lupkajući se kažiprston po slipoj očici.

- A čujte, ako je već tako, onda je bolje da umren od subjektivnog osjećaja topline nego od objektivne zime. Ipak je sve u glavi: znaden slučaj, provjereno, da je grupa ingleških vojnika u 2. svitskomen ratu jašila u Egiptu kroz polje kukuruza usrid lita u 8. misecu. Od velike vrućine klipovi su se pritvarali u kokice, na šta je konj jednoga od vojnika pomislija da pada snig...

- Šta je bilo s konjen na kraju? - zabrinuto je upitala Dobra Parona.

- A šta će biti? Smrza se od ledenoće! Krepa, otega jadan kopitiman pod jahačon...