Bože moj, kako život zna razmazit čovika. Evo, pravo ću van reć, ja san resta uz Divku i bilu kavu s nadrobljenom puron i tako bi se nabuba da je milina. Sada dica imaju mali miljun napitaka i svega pa mogu birat.
Nekad smo mogli birat u Drnišu između nogometa i košarke. Sada ima i tenis, karate, gimnastika i ženska košarka. Vidite i sami da niti ne spominjen bilo kakvi vodeni sport. Ta kako bi i moga kad ne mogu od ruga reć da san naučijo plivat tek kad san se oženijo.
Sićan se pokojnog Mladena Delića kad je na televiziji navija za momke u plavin kapicama, vaterpoliste u ondašnjoj reprezentaciji. Uvik bi vika: Naprid momci u plavin kapicama! Ja bi se isto ražestijo na to, i sova bi suce kad god bi šta falili. Teke po teke meni se počeo dopadat vaterpolo. Snažni momci kad počnu plivat po bazenu, paru ki torpeda, sve se uzburlja i zapini. O
Oni protivnički igrači ćapaju naše, ki da ih oće zadavit, ali naši se isto ne daju. Tako je to trajalo godinama. Uvik bi naši oškrnuli koju medalju i svi se čudu kako mala zemlja, ka Hrvacka, more bit tako jaka u vaterpolu. Mi imamo bazena kolko pola kakvog većeg američkog grada, pa smo isto i njizi satrali.
Drkća san ka šuferin kad su naši počeli igrat s Mađarin. Znan da su oni domaćini i da suci mogu svašta. Ništa in nije pomoglo. Mi smo prvaci svita. Zašto ja, skoro pa neplivač, iz mista koje nema ni more ni bazen, tako poštivan vaterpolo? Evo zašto!
Kako radin u Šibeniku, često vidin našeg selektora Ivicu Tucka.
To je jedina osoba šta u Šibeniku živi, a obavlja funkciju na nivou cile Hrvacke. On je pravi zapovidnik prave ekipe, uvik smiren i ladan. Kad znan šta je sve u životu proša, ja mu najprvo ka čoviku, a onda ka selektoru, skidan kapu. Uvik je miran, tih, javi se svakom, ali i muški, čvrsto, kaže na televizoru u Mađarskoj: Mi smo ode došli po zlato. Mi smo se za to spremali, mi to oćemo i uzećemo ga ! I napravili su to. Oni su se popeli na vr vrce, a cili svit je ispod nas. Mi smo vrh. Neko će reć: Neš ti sporta. U onome čime se bavi, Ivica Tucak je najbolji na svitu. Kolko još imamo taki ljudi u ostalin djelatnostima?! Kamo sriće da su naši poduzetnici i političari najbolji na svitu!
Meni, poluplivaču iz Drniša ipak ostaje gušt. Otiću i ja u kafić di kavu pije najbolji selektor vaterpola na svitu i biću sritan pa da mi ne reče njanci riči!