Kapulica

Bojin se da nije svinjska gripa! – rekla je Dobra Parona francuskin naglaskon kroz šudarić kojin je trala natečeni nos.
– Ako i je svinjska gripa, onda ne zna na koga se namirila – odrebatija jon je El Tigre ka iz puške. – Kod mene su svi u familiji zalegli u postelju, jedino se ja držin… – reka je ponosno na svoje dobro zdravje, ka da je u pitanju neka njegova, osobna zasluga.
– Valjda je to zato šta niste čovik, nego prasac! Poznato je da prasad ne oboli od virusa koji širi – jedva je dočekala da jon naleti na kontra udarac. Primuča je oto nekako, a ona je brže –bolje prišla na razgovor o biznisu, njojzi najdražoj temi. I to u svitlu najavljenog brendiranja dalmatinske janjetine.

Virovali ili ne

Sve je oto lipo i poželjno, ali, nije njojzi tolko do ote, šta bi se učeno reklo, amblematske spize dalmatinske, kolko do praščevine, s kojon radi otkada znade za sebe a donila jon je i slavu. Ni od jednoga se suvoga mesa ne lipu prsti ka od onoga iz nježine kužinice, neka se znade!
S neskrivenin udivljenjen čita mu iz novina informaciju tipa 'Virovali oli ne': u Kini se, piše tute – a objavljena je i slika – ukotilo prase su dvi njuškice i tri oka, nemoš' od miline. Nije skroz jasno sa fotografije, al' se pari da praščić ima i tri-četri uva.
– Ajme, koja krasna beštija, koja potencijalno lipa oglavina. Dva u jedan! Ma šta dva, dale bi se i tri glave napraviti od ove jedne! – ushićeno je rekla Dobra Parona, misleći pri tomen na sve pogodnosti takve praščevine za svoj posal.
– Brendirana višestruka oglavina u brendiranon gradu usrid regije sa brendiranon janjetinon! – priča ona pogleda uprtog u daljinu i već vidi kako nježin proizvod, koji bi za početak nabavljala u suradnji s Kineziman, stoji uz bok kamenin glavaman sa sv. Jakova, oli padobranu Fausta Vrančića. Ljudi sa svih strana svita dolazu u Šibenik i pravac u nježinu betulu okusiti to čudo. Samo se najbogatiji mogu naparati do grla, jer će ota oglavina biti skupa ka tičje mliko. Tolko skupa da će je jisti ka desert nakon gozbe sa dalmatinskon janjetinon, neka se ne uvridu kolege šta radu sa vatron i ražnjima.
– Baš lipo gospojo - odrebatija je on - vi bi sviton širili degenerike jerbo van je to interes: nema nikakve nade da pogledate teke dalje od vlastitoga nosa. Ali i to je dobro, jerbo koliko van je oglavina sada tvrda, brend jon se more povezati jedino sa vrlo dobrin načinon da nekome razbijete glavu.
Vidi B.S. Uskoro da je vrag odnija šalu i da bi mogla planiti svađa, pa je brže-abolje temu priokrenija na vrlo važan marketing svih naših brendova i osobe koje bi ih na najboji način mogle promovirati.
– Recimo Stipe Mesić – nastavija je – njega tribamo čuvati ka oči u glavi! U vrime dok nije bija bivši, nego kako bi se reklo, djelatni prisidnik države, sićate se da je bija na Kubi… I prijateju Kastru odnija lipi drniški pršut. Poslin toga El Komadanteu kubanske revolucije strahovito se pogoršalo stanje sa štumkon… - otpija je gucalj, teke zasta i jopeta ubacija u brzinu.

Pršut rastočija režim

– Naravno, to se znade… Mesić je pršut da bratu mu Raulu. Ovaj je izdilja meso, a bratu posla gnjat. Pa su Fidelu onda na otomen gnjatu skuvali žito-orzo i naravski da su ona pusta vrid i granča učinili svoje, sagorili mu ionako bolestan štumak…
– Je! – sve klima glavon B.S. Uskoro dok ga ovo dvoje gledaju raširenih očiju – al' nakon toga nastaju promjene u kubanskoj politici. Fidel dopušta Raulu čak da uvede privatnu inicijativu u brijačnice i frizeraje, a nakon toga Kuba ozbiljno razmatra kineski model implementacije kapitalizma u socijalizam… Vidite kako je jedan obični pršut rastočija kruti režim, prisilija ga da razmišlja o ublažavanju represije, da se teke zaobli, umisto ideoloških špiceva i kantuna…
– Dobro, neka je oto primjer utjecaja naših brendova na bili svit, međutin, ajmo mi viditi kako će oto nama pomoći – prikinija ga je El Tigre nestrpljivo.
– Dobro, zasta je njegov prijatelj. Evo, imamo već brendiranog vuka, zaštićenog na svakon koraku. Pa se ja pitan, oće li vuk znati da je janjetina brendirana? Jerbo, ako to postignemo, onda bi brendirani vuk moga ljubomorno čuvati brendiranu janjetinu, pa bi imali sitoga vuka i sve janjce na broju! Čobana ionako ne moreš naći ni za lik! - pogleda ih je ponosan na sebe.
– Meni tu nešto fali... - sumnjičavo mu je odgovorija El Tigre i pogleda u Dobru Paronu.
– Naravski da fali! Fali struk brendirane kapulice! - rekla je i nastavila sa svojin poslon.