– Evo meni prilike da se konačno, potkraj karijere renomirane kuvarice i ugostiteljice, prištekan na državni proračun! – zasjajile su Dobroj Paroni okice na vijest koju čita iz raskupusane novine šta ju je prostrla priko radnoga stola.
A ota njojzi vesela informacija glasi da se osnovne škole pripremaju za eksperimentalnu nastavu cili dan, zapravo i nije tolko vesela. Jerbo, opravdano se postavlja pitanje šta će dica jisti za doručak i marendu ako se znade da naročito u Dalmaciji jedva koja škola ima kužinu, a država in je u obvezi osigurati dva obroka mukti!?
– Lako se oto riši, bez suvišnih zašto. Ako bi ja svomen pametnomen pasu – pokoj mu duši, ka čovik je bija – svako jutro turnija pet kuna neka se sam snađe za štokoda izisti, onda se na jednak način stvar more srediti i sa dicon. Uostalon, ljudi su pametniji od pasa! – prisika je El Tigre sve nedoumice i potega dugi gucalj pive.
Pas meštar ekonomije
– Ha, ha! Poškakljite me! – otpovrnila je Dobra Parona. – A kako je vaš pametni pas oto naučija, snaći se su pet kuna!?
– Iz skripte, naravski, tolko je bija inteligentan! – odgovorija je Bili Smo Uskoro namisto svoga kompanjona, ka da mu je advokat. El Tigre je oto popratija odobravajućin klimanjen glave i naočigled se od ponosa napuva ka tukac.
– Ne čudi me ništa oto vaše, znate. Rvati ionako vodaju više pasa nego dice. Tila san reći da mi je konačno prilika proširiti posal: ja ću organizirati katering za sve škole koje nemaju kužinu. S gušton ću dici praviti lipe, zdrave obroke, a država će mi plaćati – objavila in je svoju poduzetničku ideju i uštapila se, očekujući reakciju.
– Krasno! A s čimen ćete dicu ‘raniti? Sa prasećin ušiman i nogicaman? Pa jeste li vi pri sebi? Dati ditetu takve bokune, ka da su izrizani na satu veterinarske anatomije more u njiovin nježnin dušama izazvati potrese koji će in ostaviti doživotne traume.
– Ma nemojte! – podbočila se. – A kolagen u ušima i nogicaman? Ima li išta zdravijega za dičinje zglobove u razvoju? – rekla je ljutito i zaitnila kanavaću u kantun šanka.
– Ima. Najzdravije za dicu i društvo je da vi izdajete račune i da se puni proračun. Nije vamin država ništa dužna, nego ste vi njoj dužni još od stoljeća 7., kada ste račune pisali na škartocu, o fiskalizaciji da i ne govorin. Nikada van ne valja internetska veza sa Ministarstvon financija! – istresa se na nju El Tigre.
– Kako će valjati kada je još u početku ustanovljeno da je ministar Linić, koji je fiskalizaciju uveja, katrigon učepija žicu od interneta taman kada san odašiljala svoje račune. Ko more raditi pod takin uvjetiman, naravski da san se štufala! – opravdava se ka divojčica.
Dođite, da se ne baci
– Šta se vi, draga gospojo, ne ugledate na onoga Andru Slavića, koji je uzurpira cili školjić Budikovac di drži i nelegalni restoran – govori jon B.S. Uskoro. – Pošteno je prizna da kod njega svi političari mogu mukti jisti i piti, jerbo državi ne plaća porez. Nije ni čudo šta mu je Zoki Milanović bija u gostima: em služi dobre bokune iz mora, em je sumnjiv tip, kakve Zoki voli. A šta bi vi ponudili Prisidniku? Ušiju i nogica? – sada ju je već tija uvriditi.
– Bome – rekla je samouvjereno. – Doša bi Zoki meni, samo da mu pošaljen pravu poruku: "Prisidniče, dođite, ionako će se baciti..."