Uoči sezone koja još uvik visi u zraku, Dobra Parona napravila je pomak kaki se od nje nije očekiva. Osin dvi vrste domaćih piva kakve gura cili život, a za druge nije tila ni čuti, nabavila je i nike od onih šta se zovu kraft. Ako triba propasti, neka to bude kako triba, damski otmjeno. Kraft, to oće reći da je piće od zanata, nikakva industrija i konzervansi, isto ka i postole naručene po miri od meštra. Jedino nije tila uzesti onu meksičku Coronu šta se pije sa limunon, vrag jon ime zameja, a ionako je pivska konfekcija.
- Koju bi vi pivu? – uštapila se za šankon i progovorila velevažno trepćuči okicaman kada je El Tigre metnija stopu na prag od betulice. Bez riči, rukon je motira neka mu posluži već godinaman isti napoj, guzlastu zidarušu.
-Koju? Besplatnu, naravno! Ako Josipi najviše prija da su jon vrata, ponistre, oli šta već od vikendice besplatni, zašto i moja piva ne bi bila mukti, da me ne ujide za štumak! – otpovrnija jon je pridružujući se kompanjonu koji je već čamija u najmračnijen kantunu bufetića.
- E, taj film nećete gledati! – rekla je ona ozbiljno. Jerbo, ovo je sada moje radno vrime, u kojen zarađujen. Nema mutkti, a izvan svoga radnoga vrimena mogu jedino trgovati utjecajen! – razvezla je Dobra Parona. Drugin ričiman dodala je, ako vas konobar zanemari, ja ću posegniti za svojin ugledon i poznanstviman unutar ceha i toplo mu priporučiti neka vas posluži kako spada. Uz određenu naknadu, naravski! – objasnila je noseći mu najgreziju pivu sa lagera.
- Strašno, progovorija je B.S. Uskoro. Strašno je kako ste odma usvojili Plenkijevu i retoriku Jopina šefa, ministra uprave Malenice. Jerbo, Josipa je kažu oni, dobro radila svoj posal za vrime radnoga vrimena, a poslin, to nije njiova stvar. Daklen, u radno vrime glancaš i striktno provodiš zakone, a popodne ih soriš dinamiton i to sa liste za Sabor. Pleteš, onda paraš…
- Je, i šta oćete! – podbočila se Dobra Parona. Vidićete kada se na sudu dokaže da je mračne poslove pogodovanja oviman i oniman sklapala iz dila apartmana koji ne ulazi u cijenu koju jon, kao službenici iz drugoga grada plaća država, nego iz sobe viška, šta je davala iz svoga žepa, nabaška sa privatnoga mobitela!
Da san ja odvjetnik, poduvatija je El Tigre, obranu bi bazira na faktu da naša Jopa nije imala izbora jerbo jon za napajanje strujon pustih nekretnina triba cili vjetropark. Kako je došla do kula i zidina? Molin lipo, to nije predmet spora! – nagnija je dugi gucalj.
- Istina je voda dumboka! – doda je tarući justa od pivske pine.
- Ako je definicija istine to šta ste rekli, sićate li se onda, na samin počeciman naše države, kako ste na iskaznicu od iste stranke u kojoj je i Jopa dobivali piće bez da platite biloga dinara? Peglali ste člansku kartu a još nije bilo POS uređaja, gleda ona u njega ka roda u tustu žabu.
-Molin, molin, dočin je završilo za mene oto romantično razdoblje, ja san izaša iz stranke. Barenko meni, iskaznica nikako nije palila za račune od struje...