- Iša san nikidan ode u jedne poznate kupit teke cikle, palo mi željezo, a ona moja veli da ga to diže, kad ona veli - dvadeset i šest kuna. Kil! - priča jedan prijatelj drugome u kafiću na šibenskom pazaru, a ja slušam sa strane.
- Rođo, ako ga diže, nije skupo! Uzimaj odma! - odgovara mu prika, a treći se ubaciva u razgovor:
- Šta se mene tiče, more bit i sto kuna kil, jerbo u moja usta to ne ulazi! Pokraj vakog lipog mesa, ti rodakvu glođeš! Da to išta valja, ne bi se zecu nako vedrile uši! - razgovara se naš svit lipo. Odnosno, ruga se jedan drugome, da mu brže prođe dan. Ali, u jednom se svi slažu - veljača je na pazaru njagori i najtužniji misec, neka je najkraći. Nikad proć! A šta je reć da nije sičanj, prvi misec, kad se narod istroši za Božić, Novu godinu i Tri kralja?
- Nije, jer prvi misec u mesnicama izvuče prajčevina. Kupuje se pancete, pečenice, pršuti za sušenje, prave se kobasice, pa odu i plećke. Narod više ne drži svinje, pa svi, čim udru prve bure i učini pravi led, a to je sad uglavnom u sičnju, trču po mesnicama - vele nam znalci, ovi što se vrte po pazaru. Veljača je najgora. Zimi nikad kraja. Novci se potrošili, kobasice pa čak i ćevapi kupuju se na komad, pa je u familiji sve ljuto, niko s nikim ne govori!
Sve za mušteriju
A tu nam priču o veljači kao najgorem misecu za prodaju potvrđuju mesari. I Dalibor Musić iz istoimene mesnice "Musić" i Mladen Cvitan iz mesnice "Nakićen". Duplo je gora veljača od siječnja, uvjerava nas Mladen, dok jednoj gospođi kida komad junećeg vrata. Veli mu ona da je puno kosti, a on odgovara: "'Neće bit, skinut ćemo!" Valja udovoljit kupcu! A onda veli gospođa da ne skida sve, nego da ostavi malo. I Mladen ostavlja! Sluša! Takva vam je danas uslužna djelatnost. Najbitnije je da mušterija bude zadovoljna!
A čime su mesari zadovoljni, šta oni više vole - meso ili ribu? - Meso, di'š to pitat - slažu se i Mladen i kolega mu Križan Čubrić iz mesnice do njegove. Da, zašto? - A ku'š bez mesa? S meson mo'š šta o'š, mo'š ga lešat, mo'š ga bacit na toć, gulaš, mljeveno. Ribe, fala bogu, iman kakve oću, imam ja i ribarski obrt, ja sam iz Zatona, pa lovin, ali nije to to - iskren je Mladen. Kolega mu Musić kaže da je ružno i vidit mesara koji nije lipo sastavljen, da nije komad čovika, da nema koji kil viška na pravom mistu. To je loša reklama za butigu! Ko će uć u nju kad je mesar mršav, žut i usukan?! Ko da je na cikli odranjen, pa nema kapi krvi u njemu! Voli Dalibor i ribu, da se mi razumimo, ali jedan put u misec dana. Sve više je - previše!
Umra bi po ribi
- Ma di'š me to pitat. A meso! Ja bi po ribi umra! - veli nam Željko Šupe.
- Aj, dobro, može ona riba koja nema kosti - lignja, obotnica. Znan ja da to nisu ribe, ali su iz mora. I njih volin! A volin ih i uvatit! Pogotovo lignju. Uzmen lipo brodić, izađen na more tamo prid Grebašticon, pa lipo stanen. naslonin se i uživan. I uvatin i koju lignju, dikod jednu, dikod dvi, a ko i ne bude nijedna, baren san uživa! Ma, metni da je i više volin vatat nego ist. Volin i panulavat, pa kad mi se riba uvati, to mi je gušt. Jedanput san tako uvatija palamidu, bilo je u njoj dva kila. I onda mi je draga. Nema u njoj puno kosti! Kad san je diga u sigalj, reka san sam sebi - za danas je dosta! - priča nam Željko.
Kad je prvi put iša na more, pa uvatija nešto crno, nije ima pojma šta je. - Pitan ja ovog jednog iz Grebaštice šta je ovo, a on kaže - sipa! Muči, dobro je! - smije se Željko. Koji je na moru počeja ki Mate Vukorepa.
"Ako šta ćapin, ćapin!" Al, zato je što se mesa tiče, on na svom domaćem terenu. Tu zna i voli sve osim - tripica. One mu nisu prijatelj! Padela mu je lipa zbog kumpira, roštilj zbog mirisa, peka zbog ukusa. A domaće dimljene roštilj kobasice! To je zakon! Med medeni, šta bi reka Ričard. A najbolja od svega je pečena janjetina. Sve je meso, ali janjetina je janjetina. Isto ko i auto. Imaš ih koliko oćeš, ali mercedes je mercedes, veli jedan od najpopularnijih šibenskih mesara.
Ist se mora svaki dan
U svakom slučaju, na pazaru se sve vrti oko mesa. I mesnih proizvoda i prerađevina. Nešto je već poskupilo, nešto će tek poskupiti. Takav je trend u ciloj Europi. Krenulo je to od stočne hrane, pa se preko uzgajivača prelilo i na mesare. Ali, mušterije se nadaju da će i to stati. Eto, priča nam jedan kako su na bancima nedavno poskupila jaja, digli su ih na 2,5 kune. Pa su ih vratili na dvi kad nitko nije htio kupovati. Tako će biti i sa svim drugim stvarima.
- Kad svit ne bude kupovat, onda će i prodavači stat dizat cijene, morat će ih kalavat! - objašnjava tržišnu ekonomiju jedna fina gospoja. A drugi joj, ne baš tako fini gospodin, odgovara: "A kako ću ne kupovat, ne mogu metnit čep u guzicu, pa čekat pojeftinjenje. Ist se mora svaki dan! A ništa, umisto kila uzet ću pola! I bit zdraviji. Neće bit cukra, masnoće, kolesterola. Bit će mi krvna slika i sedimentacija ki u diteta."
- Oće, oće, s oton ciklon po 26 kuna. I kaulon po deset kuna. I zimskon salaton po 16. Ki da in se Murtić po listovima potpisiva!' - upada treći.
- Ma, kad sve skupa zbrojiš i oduzmeš, meso opet ispadne najjeftinije. I najisplativije!