More se muti, oblak se diže, a ja od majke na more stižen. Vitar mi nuna moj mali čamac, a ja od majke na moru samac. Oj more, more ti tvoji vali zar niste nikog drugog imali…
Ovako uglazbljeno izgleda je moj prvi kadar u Ražancu. Po nestvarnoj bonaci ka posuđenoj iz nekih mirnih laguna, ribar na vesla izlazi iz porta i piva tužaljku iz vrimena Prvoga svjetskoga rata.
Ono kad se mladići nisu vratili doma bilo da su ostali na torpediranome Szent Istvanu ili negdi slično. Ribaru je ime Drago Šimkov, a zovu ga Jeremija.
Zato jer je prorokova rat, jer zna koje će u moru bit ribe a koje neće, kad će špalment od bure, oće li bit grozja ovu godinu, oće li bolest na lozu i još puno toga.
Slipo crivo
Za me je Ražanac, koji gleda u Velebit, na naopaku stranu svita. Kad mi se more...