Znan nike jude s Drvenika Veloga koji nikad u životu nisu bili na Malome. To nije ništa neobično, jer je komunikacija između škoji uvik bila slaba. Malo ko je odija okolo iz gušta, znatiželje i da mu guzica vidi put.
Odavna nisan akoštala na Drvenik Mali pa smo prijatejica i ja odlučile dan provest tamo. Vazele smo vino, vodu, uje, kvasinu, pome, kukumare, kruv, sol, kartu za potpalit, lignje i gradele.
Partile smo iz Segeta trajekton. Čin smo ušle u salon Jadrolinijine Pelješanke, ćutija se miris kokica. Nikad u životu nisan vidila na šanku broda aparat za Pop Corn. Do mene je sidija čovik iz HEP-a, na škoj je iša poslovno i nije presta grintat.
Berite lupare
– Ka da gren na Goli otok, ništa tamo nema, ni kafića, ni restorana, a kako je danas nedilja, nema ni butige....