- Dobar dan, jesan dobila Jadroliniju u Dubrovniku?
- Da. Izvolite.
- Zanima me kad partije brod za Šipan, ali stari, ''Postira'', drugi me ne zanimaju…
- Pa svejedno vam je, ne znam, važno je da ide.
Žena možda ima prav, ali mene je snervala momentalno. Sve brode, po važnosti, stavit u istu kofu, nije pošteno. I došla san na rivu, jednoga od ovih zimskih dana. ''Postira'', jedan iz kolekcije brodova gradova, bija je vezan i spreman za ukrcaj putnika.
Neobičan, drukčiji, neprilagođen, pomalo izgubljen, načet ruzinon, relikt neke ispričane priče iz davnina. Čin san prošla priko skale ili pasarele, zaplivale su mi oči, i ne šta san se počela trest i plakat, nego i cenit, vatat ariju, jecat… Čovik koji je kuva kafu iza šanka, pogleda me milo, računa ovoj je neko na...