Za stolon u kužinu sididu sin i otac, a baba in sprema večeru.
- Pape, a mogu li ja prominit ime?
- Misusovo sveto, da prominit ime…krsti se baba, skoro joj je ispala boca uja iz ruke.
- Baba, ti se ne mišaj! I pazi koliko ćeš uja stavit na blitvu. A jeli mišu moj, a zašto bi ti tija prominit ime?
- Rugaju mi se…
- Ma ko ti se to ruga?
- Dica. Iz razreda. Da iman starinsko i nazadno ime. Da parin ka stari brod…
- Dica iz razreda? A bićeš kojega udrija, pa ti se zato ruga…
- Nije, nego skoro svi. I Robert, i Tomson, i ona Antonela… Oni svi imadu lipša imena nego ja.
- E, mišu moj mali. Evo si jur navrši 9 godin, naresta si, pa ću ti ispričat jednu priču. Oš?
- A oću, dobro pape.
- Ovako. Bilo ti je to prije skoro deset godin. Tvoja je mater jednu večer zaželila - obotnicu...