bartulov kantunI tako je lito prošlo učas, na jesen je svršila moja veslačka karijera. Jedino šta san dobija je apetit, posli treninga moga san pojist šta god ima doma

Kad san bija dite, na početku jednoga lita, govori mi moj pape:

– Od sutra greš na veslanje!

Eto, a baš smo se jučer, na zadnji dan škole, mi muška ekipa iz razreda (IV. b) dogovorili da ćemo cilo lito svako jutro ić na kupanje – na Bače.

– Ali…

– Da te ne čujen, sve san već dogovorija sa barba Lukon! Ujutro u 7 uri gremo na Poljud da vidiš di je to, a posli ćeš ić sam… Imaš vrimena za kupat se posli tega, cilo lito…

I tako, sutra najranije nas dva klips-klips nanoge put Poljuda, na Mornara, umorija se ja i pri veslanja. Dok ja pušen, otac naša tega Luku, pokazuje mu rukon put mene, a meni maše:

– Ajde, dojdi vamo…

Barba Luka (Marasović), visoki elegantni sidi čovik, gleda me odozgar, malo me pogladija po glavi i govori:

– Mišo! Mišo, dojdi ovamo, evo ti j...