Znan, sve znan. Znan da ćete i vi reći da san bezobrazan i da san šporkaćun i da me more biti sram, ali ja nikad nisan laga i ne znan reći nego nako kako jest. I kad me neko nešto pita, ja mu uvik rečen baš nako kako jest.
Dobro, drugo je kad me ona moja štriga nešto pita, to se, naravno, ne odnosi na nju, nisan toliko munjen. Ali kad me neki normalni čovik pita nešto normalno, zašto mu ne bi reka?
TRI DANA ZVONJAVE
Dakle, prošle me godine moj mali Marko, sunce didovo, oko moje, kad je bija doša za ferije na ono par dana, pita ka što dica inače znaju pitati stare ljude, što je najveći gušt, a što je najgore na ovome svitu.
I kad san mu reka, onda su se posli svi obrušili na mene, ka da san reka ko zna što i sve ono u stilu otkud mi pravo da malon ditetu punin glavu...