Baš mi je lipo počeja dan. Vedro nebo, lipo san parkira auto na Bačvice, na mukte. Pomalo, s noge nanogu gren priko ferate, vazest karte za trajekt. Guštan, lipo vrime, plavo more, moran u Stari Grad, iman nika posla. Volin poć na vrime, pa san pinku i uranija, ni mi priša.
I to još u nove postole, nikidan mi kupila žena, na jeftino. Lipo figuradu, glanc lakirane, sve se sjajidu, ono, crno-kafeno-crveno. Škripju, ka nove. Kako iden i na gradilište, moran pazit da i' ne ruvinan. Kamen su po rivi već postavili, ne moran ništa priskakat, sve je lišo.
Prvo gren u Jadrolinije kupit kartu za trajekt, povratnu. Na blagajnu samo dva tri čovika, i jedan moj kolega iz škole, nisan ga odavna vidija. On gre na Šoltu, priko Rogača u Gornje Selo. Pa mi gleda postole i smije se:
- Pa...