Dubrovnik. Godina je 1839. Anna Rosauer jednoga je lipoga proljetnoga dana išla učinit đir i ubrala boket dalmatinskoga buhača. Nije mogla odolit malin bilin cvitovima sa žutin tučkon. Vrst naše ivančice, šarmantnih, zbrzdanih latica punih rose našla se u vazi jedne mudre žene.
Cviće se osušilo, ali ona ga nije bacila u škovace. Ostalo je ležat, možda na stolu, kantunalu ili na komo. Kad je ona konačno išla maknit boket, uočila je da su sve baje, insekti krepani. To jon je dalo mislit. Odma je zaključila o čemu bi se tu moglo radit. Sama se upustila u proizvodnju mlivenoga praja od cvića i, poduzetna kakva je bila, jedno vrime eksperimentirala.
A onda je svome prijateju i apotekaru Antunu Drobcu rekla svoju tajnu. Na temelju onoga šta je Anna otkrila on će već...