Ne znam je li još netko primijetio, ali u centru Splita nemoš skoro ništa kupiti. Ajde, moš kupiti žute pačiće koji se nude na nekoliko lokacija, ali kome treba žuti pačić? Pojma nemam. Ne razumijem tržišnu logiku iza tri butige s plastičnim pačićima. Da su jestivi, ni po’ jada, ali ovako... Nisam još ušla ni u jednu od tih trgovina da izbliza osjetim njihovu mističnu privlačnost.
Ostale su tri, četiri butige od cipela, a donedavno ih je bilo na svakom kantunu i za svaki džep, a konfekcije nema ni za lijek, sve je ili odselilo ili propalo. Da bi se pristojna žena, majka i silom domaćica odjenula, mora ići na periferiju u šoping centar – što s indignacijom odbijam jer mrzim šoping centre – ili kupovati onlajn. U mene, posljedično, dostavljači češće...