Svi pričaju o filmu "Barbie". Svi su bili, svi su gledali, svi su oduševljeni.
– Jesi bija na "Barbie"?
– Normalno da nisan. Al‘ bi triba?
– Normalno da bi. Svi smo bili, ozbiljni kritičari ga hvale, zaradija je milijardu dolara i više, pokupit će Oscare.
– O‘š da me neko vidi tamo?
– Ma to ti nije film za dicu, dica ne bi razumila pola baza...
– A ja ću razumit?!
– Ne tribaš očekivat obični film, nego više fenomen – slušam već pola ljeta.
A o Barbie fenomenu, naravno, ne znam gotovo pa ništa, iako sam od najranijeg doba izložen neizbježnom zračenju rečene pojave: gledam curice kako se igraju plavokosim lutkicama boje ljudske puti, vitkima i baš onako seksi plastičnim djevojkama s punim ormarima robice, otvorenim kućicama, čak i momkom koji se zove Ken. Nekad da...