Županijsko državno odvjetništvo u Splitu donijelo je rješenje da se Božidaru Vučureviću (88), ratnom gradonačelniku Trebinja i suosnivaču SDS-a (Srpske demokratske stranke), sudi u odsutnosti za ratne zločine protiv civilnog stanovništva dubrovačkog područja i uništavanja kulturnih i povijesnih spomenika na tom području u razdoblju od 1991. do 1995. godine.
U mišljenju od 19. svibnja 2023. navodi da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uvjeti za suđenje u odsutnosti s obzirom na to da Vučurević nije bio dostupan pravosudnim tijelima Republike Hrvatske te je protiv njega određen pritvor (sada istražni zatvor), raspisana međunarodna tjeralica te izdan europski uhidbeni nalog, a što nije rezultiralo njegovim uhićenjem već je on i dalje u bijegu.
Od 2008. postoji optužnica protiv Vučurevića koju je podiglo Županijsko državno odvjetništvo u Dubrovniku.
Cijeli tekst pročitajte OVDJE.
Slobodna Dalmacija je prije 13 godina objavila izvatke iz stenograma presretnutih razgovora koje su mjesecima pred početak agresije na Dubrovnik i tijekom opsade toga grada, skoro svakodnevno, vodili tadašnji lider SDS-a, haški optuženik za ratne zločine Radovan Karadžić i Božidar Vučurević, gradonačelnik Trebinja, a koje je objavio i sarajevski tjednik ‘Slobodna Bosna’.
18. SRPNJA 1991.
(...)
K: Recite mi, molim Vas, kakvo je stanje po Hercegovini?
V: Pa, vidite, ovdje izgleda neki prividni mir, međutim, ja sam juče dobio od jednog oficira bezbjednjaka, donio mi je papir trideset i dva Trebinjca u ovoj nacionalnoj gardi.
K: Hrvatskoj?
V: Da, jeste hrvatskoj, ja je zovem Pavelića garda.
K: Hm.
V: Imena već imam, ja mislim da je to provjereno, ja sam za „Glas Trebinja“ koji sjutra izlazi već nešto reko, nisam imena.
K: Hm.
V: Ali ja sam kazao da pozovu te svoje da se vrate, ako su zalutali, ako se uopšte može govoriti o lutanju, inače da nećemo biti odgovorni ako se nešto desi njima i njihovim familijama, oni se već dolje obučavaju, ovdje stanuju i tako...
25. RUJNA 1991.
(...)
K: Dobro, da vam kažem...
V: Šta?
K: Ovi će rezerviste povući u vaš garnizon, jel da?
V: Molim?
K: Ovi će rezerviste povući u vaš garnizon. Tako su nešto rekli, da će ih staviti u vaš garnizon, ove Crnogorce?
V: Aha. Danas su mi došli neki iz Bijelog polja dobrovoljci, evo ih tu, pa ćemo ih ujutro obući.
K: Aha, dobro.
V: Čujte, ja sam danas imao ponovo...
K: Sa Dubrovčanima, je li?
V: Jeste, jeste i došo ovaj iz Sabora. Sad bi oni fino pričali. Ja sam ih ružio. Sad su oni neki...
K: Ja, ali im se ne može vjerovat, to je problem
V: Nema tu šta vjerovat. Doktore, obuli smo se. Ako izujemo čizme ovaj put a državu ne napravimo, ne treba nam nikad više.
K: Da, tako je, tako je.
V: Nema priče više. Nikad nas niko mobilisat ovako neće... Mi smo ovdje, doktore, dovoljno mobilisani, ali čekanje ubija...
K: Da, jeste, to je, al’ eto vidjećemo šta hoće. Moramo biti strpljivi... Ne trošiti energiju, pa da poslije budemo apatični, nego, što vi kažete, obuveni i usmjereni na jednu stvar koja je pravedna i Bogu ugodna i ljudima ugodna
V: Ali ne pristanite na izuvanje.
K: Nema razgovora. To mi nećemo.
26. RUJNA 1991.
K: Ima jedan odred valjevski...
V: Da.
K: To je Vuk Drašković, odnosno neko je tu ubacio je neku.. neki crv i neki od njih traže da se vrate, uopšte ne shvataju. Niti im je teško, niti su na položajima, smješteni su u Korpus, ništa im ne fali, ali neki izdajnik, izdajnici... tamo je jer Vuk ima nešto u Valjevu, nekih svojih ljudi...
V: To je valjevski odred, je li?
K: Da, da. Ne bi trebalo napadati nikoga u Srbiji, ali samo bi trebalo objasniti im šta je istorijska... i to bi jedino vi mogli, da jedan dobar govor održite njima.
V: Mene samo interesuje đe se oni nalaze da ja njih nađem?
K: Kažu u samom garnizonu. Treba im jednostavno reći niste, ljudi, ni gladni, ni žedni, ali shvatite da nam ustaše državu urnišu, hoće da je komadaju i na vas je pala ta istorijska uloga da spasite što veći komad Jugoslavije. Oni kažu, nećemo mi Jugoslaviju, ali kako god ‘oćeš da je zoveš, to je zemlja Srba i drugih koji tu žive.
V: Doktore, više nije u pitanju ni sistem ni ideologija. U pitanju je sukob dva naroda i sporne su granice.
K: Jeste. Pitanje je ‘oćemo li mi ostati kratkih rukava.
V: Učiniću ja to odma’, samo ako mi upriliče, a ‘oće, komandant će mi to učiniti...
BOŽIDAR VUČUREVIĆ
7. LISTOPADA 1991.
K: Kako idu stvari?
V: Pa da vam kažem, stvari idu dobro na frontu.
K: Aha.
V: Uz svo žaljenje za poginulim, stvari su na frontu dobro. Mi smo, onaj, već u pola Kupara, mi smo u Blatu, aerodrom je davno zauzet. Ja sam prekjuče išo pješice malo doli iznad aeredroma.
K: Aha.
V: I ovamo, ovaj Osojnik, ovo uporište je blokirano dobro. Prišlo mu se na jedno 800 metara. Snage su nam u Slanom, snage su u Komolcu... Spustili smo se ispod Ivanice dolje, Dubrovnik je ja mislim sjutra veče priklješten. Nego, ne valja ovo što Sovjeti rade, šta ‘vo pričaju...?
K: Ništa to.. lupetaju..
V: Pa ja.. Ovaj, što se tiče snaga, ja sam prekjuče išao u Konavle.
K: Aha.
V: Došo mi Vojo.
K: Aha.
V: Došo mi Vojo Šešelj. Pa sam ja onda htio da budu vukovi siti i ovce na broju, da ne poremetim ovdje, a da i njemu ne napravim krivo, jer sam ga ja zvao da ne dolazi na Korita, kad smo ono bili gore na otkrivanju biste... Te onda sam malo s njim otišao do Konavala, tamo je jedna crnogorska jedinica, reko on nije to više nacionalno, neće te smetati. Pa smo obišli pješice Konavle, to je veliki prostor, to je grupa sela...
K: Da, da.
V: Desetak sela. Prošli Crnogorci, sve očistili. Mi smo našli samo jednog starog pjanca. Ima stoke puno, ona ‘nako ide nekontrolisano....
K: Aha.
V: Tako, ide na frontu dobro. Ja sam s generalom bio maloprije.
K: Aha, fino.
V: Nekako otaljavamo, malo sam zvao Jugopetrol danas, sa gorivom je bila muka. Spremili su mi iz Pančeva 25 tona, jedan moj prijatelj, daljni šura je to sredio, došlo nam 25 tona i to bez para. Trebali smo i vojsci da damo. Molio sam danas, zvao Beograd da mi bar jednu cisternu...
K: Da, da.
V: Pa i ako je ne platimo, nije važno. Uglavnom, sve će biti dobro ako nas ove igre političke ne zajebu. Ma, neće ja mislim.
K: Ma, ne znam, jedino oko Dubrovnika mogu da nas zajebu, da se džaba gine tamo, ali u svakom slučaju od granice crnogorske će morati da se odmaknu, tu nema govora. A Dubrovnik treba spasiti za Jugoslaviju, pa nek bude Republika i gotovo... Dole bi trebalo nać neke građane da odluče to kad se oslobode.
V: Da, ja sam baš to govorio, uđemo li u Dubrovnik, odma’ ćemo napravit privremenu vladu od njihovih ljudi, molim lijepo...
K: Ima li stranaca?
V: Ima stranaca, ali većinom, ako ih treba zarobit, biju ih oni.
K: Oni ih pobiju, je li?
V: Ima i Nijemaca, ima i Francuza, Kurda...
K: Čuvajte to dobro, da se objavi, da se dovedu novinari pa da se slika.
V: Ja. Imamo (zarobljenika, op. pr.) 132 u Bileću ih hapsimo, tamo đe Moša robijo, velimo neki i oni idu tamo. Fala Bogu to je dobro utvrđen zatvor, ima nešto i u Kumboru.
K: Aha.
V: A danas smo, jer Plat, đe ova centrala, u stvari naša...
K: Da, da.
V:.. naša 78 posto, a oni se nabili unutar svojih 22 posto. Pa danas, baš kad sam ja bio kod generala, oko dva sata, kad utrča jedan potpukovnik i kaže „muštuluk, izgoreli smo ih“. Pitam kako, kaže lansirali unutra ove dvije mine koje razvijaju veliku temperaturu i kaže nije vala ni miš ostao unutra, E, sad, koliko ih je, znaćemo sjutra, naše snage su u Platu.
13.VELJAČE 1992.
(...)
V: Znate šta se juče desilo?
K: Ne znam.
V: Juče sam imao sjednicu Predsjedništva, obzirom da mi teško teško možemo sad, možemo Skupštinu ne stranačku, nego onako Skupštinu aaa dosta je ljudi odsutno, ne možemo kvorum imati. Prošli put smo nekako riješili jedva šezdeset i jedan nabrojali pa smo ovaj (prekid tonskog zapisa) koji može da donese odluke i da posle Skupštine licitaciju..., juče smo imali prvi put Predsjedništvo.
K: Hm.
V: Zaluto onaj Grubač, hvala Bogu neki smo rod, koje je to ludilo. I juče kad je... da se dopuni dnevni red, vanredni izbori Trebinja, da se skine sramota sa Trebinja, to sve vatra sjeva, jer smo mi napali Dubrovnik, ko je spremio vojsku na Dubrovnik, neće se sa Trebinja stati... sto godina. To je jedna... pokrvavila čovjeku oči, da se osude izdajnici koji su osramotili naš grad. I pozivam Stranku demokratske akcije i sve druge stranke da učestvuju u rušenju. I onda ovi iz SDA primili to rado tako... Otkud nama pravo da napravimo, da napadamo Dubrovnik, da dajemo vojsku, naše sinove, neko mora da odgovara ovom gradu, čiji su sinovi poginuli, treba neko glavom da plati, pa to je... K: Ma to je Vukov čovjek (Vuk Drašković, op. pr.), tu nema govora, to je ista fela.
V: Reko sam mu ja to, reko, mi sprovodimo politiku Srpske demokratske stranke, ne odbacujemo ni jednu naprednu srpsku stranku, ali ta politika SPO-a protiv armije i zašto smo dali sinove.
(...)
K: Je l’ de to su sve ludaci, to su sve...sve ću ja...ja neću da razgovaram više dok mi ne potpiše svako blanko ostavku.
V: Ludak jeste... i ja mislim da bi vi trebali kad napravimo sjednicu Skupštine SAO Hercegovine, na kraju da sazove predsjednik kluba odbornika Srpske demokratske stranke, da sazovemo odbornike i da mi to fino raščistimo. Što može može, što ne može, ne može.
K: Jeste, jeste.
V: Ali iz stranke to treba izbaciti.
K: Da, da, sigurno.
V: Aha.
K: Nek’ prave, nek’ prave oni stranku sebi, nema nikakvog problema.
V: Ja mislim da je jedini način da mi njih fino o’stranimo, kažemo ne slijede politiku stranke.
K: Jes’, tačno.
V: Što bi reko Lenjin, da bi se sjedinili, najprije se moramo revidirati.
K: Završićemo mi to, nema problema.
V: Hvala, pa ćemo se sutra dogovoriti.
K: Ajd’ prijatno.
V: Živili.