Trišnja je poseban gušt. Više nego jagoda. Teško opisiv, značija je mrvu slasti našin starima kad su bili mladi.
Kad obilance nije bilo, slatkoga da i ne govorimo.
Nije isto voće i nije isti kraj, ali u Bosni imaju jedan davni narodni stih, staru sevdalinku, koji dobro opisuje ono šta želimo reć: “Ja joj dadoh jednu džanariku, ona meni dvije iz njedara…”
Džanarika je zerdelija, divlja šljiva, okrugla ko trišnja. Arzelinka, rekli bi u Splitu.
– Teško se krećen, vidiš li mi štaka. Gledan poravnat sve ovo, kupit onu motornu kosilicu, onu sideću, na njoj se moreš zavuć ispod trišnje i di triba.
– Znan, sidiš a kosiš… A koliko trišanja imate?
– 393 stabla! A ima san 450. Dok nije naiša žilogriz.
– Žilo… šta?
– Jedna baja koja uđe u sistem i uništi jon ž...